Month: December 2016

Месојеђе

Карневал је она зимска светковина кад ваља (јести) месо, дакле крај тамо неког поста. Другови чланови ће ваљда већ знати кад је то, све ми се чини негде фебруара, кад ваља обновити шта се из тела излучило током зиме. Дакле удри бригу на весеље.
У случају моје треће Италијанке у овој мешњи, и колико се ја уопште дознајем у тај језик, она пати јер је њему све карневал. Он се забавља, она сузе лије, оће д’умре. Мада овде не изгледа нарочито тужно, напротив:

Хм, штета што ово видим први пут, или је и то ко зна зашто добро. Јер бих се дефинитивно напалио, нема везе што сам тада био поприлично малолетан.… Nastavite sa čitanjem >>

Драговићу мој…

Дакле саставићу три Италијанке (значи обећао сам и једну за сутра, или кад стигнем током овог распуста), иако баш не волим то по систему тројки, ем је распарено ем није неки округао број, боље би било четири или осам…
Немам појма шта је то Мина и да ли је њено дружење са Лучом Батистијем ишло даље од заједничких наступа, и колико она пева његових ствари, и ко је ту с ким и како повезан. Мени је довољно да ми је ово трајно на плејлисти, онако за севап & севдах.

Нит је нека рокерка, нит је мој тип. Овај снимак је занимљив утолико што су још и те 1971. на РАИју имали боју, од које је нешто мало остало на овом снимку (изгледа намерно). Плејбек убада очајно, глумата такође, шминка… је ли могуће да је тада та количина била нормална? Леле…… Nastavite sa čitanjem >>

Нина нана… осим што није

Ово сам обећао себи да ћу једном, па ево саћу.
Од осамдесетих ми је остало то да се као слабо сећам да је нешто уопште било, међутим мало мало па ми наиђе нешто из тог времена, па испадне да је тога било ихај и фртаљ. Например ово.

Кад чујем “Ђана Нанини” то ми дође као нешто за успављивање, као “Иванина нана” (што му можда и јесте исто, у неку руку). А није уопште. Волим ове италијанске ствари јер имају богату мелодију, са распоном у који би стала бар три-четири данашња хита.… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: ће д’изађем на телевизор, а?

Сваки програмер је кад тад натрчао на муштерију која је имала генијалну идеју за додатак на апликацију, само да седнемо да то направимо, то свима треба, то ће да буде бум на тржишту, само ми то направи па да видиш, има да нас вуку за рукав, паре ће да пљуште. Очекивања од тога су ишла између “па да делимо паре”, преко “ово нема смисла да ми наплатиш, идеја је моја а ти ћеш то после наплатити другима” па до “подразумева се да је за мене цела апликација фрај, па ортаци смо”.

Е, да, како мали Перица то замишља.
То се обично завршавало тако да је додатак био написан, наплаћен слабо или никако, и после ником другом није требало. Али то није тема. Тема су моји мајстори.

eos_2600720130823_13_46_24

Дође тако да се сређује којешта по кући, довршавају недовршени простори, дај сад док се има, после ко зна кад ћемо и како ћемо… и тако проз кућу продефилује неколико гарнитура мајстора. А пошто сам одавно кречана, фоткам редовно док раде. Ем тако фоткалица уместо мене памти кад је шта било, ем добро дође да се после ен година врати филм и тачно зна куд иде она цев или онај кабл.… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: био је тако леп и добар

Ово би требало да је насумична фотка из тзв једонистичког правца, тј све нешто око кујне. Међутим, то још не објашњава наслов, који потиче из интерне форе, коју опет зна цео град али… ма, објаснићу, о том потом.
Ствар се врти око кокошака. Кад се прави торта, прво се бира рецепт, а критеријум за избор је овог пута био суманут: у коју иде више јаја. Јер смо запатили кокошке.

eos_3236620140822_19_37_06

Испаде фотка округла па на ћоше – није баш квадратна, иако су на њој све саме кружне ствари (овде би, ради забуњивања, требало да убацим два-три поглавља о квадратури круга). Јесте оквир од стаклене посуде, округле да округлије не може за те паре, ал’ на слици је она ипак помало елиптична, не мош’ утрефити ту вертикалу, да објектив буде коаксијалан са посудом. Тј могло би, да је ово рађено у студију, ал’ ово сам уходио кухињу. Имао сам минут-два док су јаја стајала овако, а онда је ту улетео миксер и покварио сцену.… Nastavite sa čitanjem >>

Božićne diskografske čarolije

Kakve god da vas misli opsedaju, koja god muka da vas tišti, želimo vam da prođe i da do vašeg srca tokom prazničnog perioda dođe ono zrnce radosti koje zaslužujete. I bez obzira da li slavite Božić, ovaj ili onaj, Novu godinu, ovu ili onu, ovaj ili onaj svetac – ili prosto prepuštate da kalendar učini svoje, dobro bi bilo da prihvatite malo te atmosfere.

Najzad, ako je Shane MacGowan mogao ovoliko da se potrudi, možete i vi.… Nastavite sa čitanjem >>

Utovar nedeljom, 25. decembar 2016.

Ovim utovarom, proglašavamo dvonedeljnu pauzu na Suštini pasijansa. Prijatne praznike vam želimo!
Očigledni nedostatak ideja kada smo umoran od svakodnevice navodi nas na potrebu da se stalno žalimo na nešto ili nekoga, čak i kada to nije predmet nekog neposrednog uticaja na nas, već generička stvar. Kukate na posao, na slabu zaradu, na visoke račune, a skloni ste da zaboravite da niste jedini ko tako prolazi. Bez namere da vređamo vašu inteligenciju, jer verujem da problemi koji pominjete jesu realni, samo vas pozivamo da na časak prestanete da udarate nedužnog sagovornika po nadlaktici, jer on nije kriv za vaše brige, a tim udaranjem nećete povećati njegovu pažnju, već njegovu želju da se što pre udalji od vas.

Ananas.

Podsetite ponekad sami sebe: život je kratak, pa ga valja ispunjavati pozitivnim stvarima, a ne negativnim. Ostavljanje briga po strani na dan-dva neće te brige ukloniti, ali će vam pomoći da dođete malo do vazduha i do onog mira koji je toliko potreban kad poželite da se sa problemom suočite.

Neće svet prestati da se okreće ako se malo opustite. Živite i pustite druge ljude da žive, nemojte ih podsećati ni na šta barem dan-dva tokom praznika.

Vratiće vam se saznanjem da je spokoj veliki dar mudrih ljudi.… Nastavite sa čitanjem >>