Једна од пре: све боје снега (4)

Да наставим са оном шетњом од прекјуче – ево, прешао сам скоро триста метара, и ту ме спопадне нека брадата заврзлама. То ће бити лично… хм, који ли враг? Личи на деда Мраза, ал је обучен као амерички свети Никола (немачки санкт Николаус – Клаус – санта Клаус), који пак нема никакве везе са својим даном него га везују за божић. Тј не баш толико за божић него за цео период од дана захвалности па до њега (енгр. истог). С тим што се увелико упињу да то некако покрије и цео новембар, не би ли црни петак пао нешто раније.

Рачунајући да сам уштрикао бар пет добрих до тог тренутка, нисам био нешто лоше расположен кад ми је пришао и покушао нешто да ме орасположи. Залуд му труд, ех. Видим, овдашњи глумац аматер, град мало одрешио кесу па им ваљда даје неку кинту, вежба, ради на ко зна ком будућем лику, здао се својски, даје ми бомбону. Твоја брада лажна а моја је права… добро дај, сретна ти радња, сетићу се ваљда кад опет дођу унучићи, да им дам.

Нешто касније спазим га прекопута.

eos_3534420141229_17_34_04

(велика)

То “прекопута” схватити веома условно. Пута више нема. Ово је обријана главна улица, равна с краја на крај, нема ивичњака, нема коловоза, нема знакова, нема пешачких прелаза. Мали снежни плугови, они за тротоаре, се оријентишу тако што прте по средини и уз фасаде а гомилају између, а на сваких двадесетак метара просеку и попреко, да се остарели народ не изломи прескачући.

Зграда у коју улази та збрка на две ноге је чувена (ја чуо!) Шехерезада. Исто нечија лудорија као што је Фантаст фантазија г. Дунђерског. Била таква времена, ко је имао пара могао је да се кери и да зида шта му се ћефне, какви уту услови, какве инспекције и дозволе, какви бакрачи. У дућану где овај неће пазарити и неће добити тај новогодишњи попуст, прошли пут кад сам туда пролазио (и обратио пажњу) био је некакав фризерски салон. Или је био у левом делу… То је ваљда тај успорени метаболизам тих старих зграда по главним сокацима – док сваре један садржај, па га избаце, па запате неки други, прођу месеци и године.

Као фотка, ова ми делује некако слабија од претходних, снег шмрљаво изгледа, да је мало светлији па да има некog зимскog угођај (енгр. угод-јајa). Надокнађује се динамиком у горњем делу – он улази, риба у десном дућану излази и гледа к њему. Нешто се као сећам да је кренула напоље па стала кад га је видела како улази па га пратила погледом, а можда сам то као накнадно смислио. Ко ће то сад знати, вара сећање, фотке остају.

А онда сам отишао кући и после је била нова година. Крај.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte NEĆE biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

CAPTCHA ImageChange Image