Једна од пре: све боје снега (3)

Морам да признам да сам скоро заборавио из ког сам то ћошета снимио јучерашњу фотку – све сам био убеђен да сам стајао на јужном углу, међутим ништа се није слагало. А онда сам приметио она кола како излазе и схватио где сам то био – 30 метара даље.

Но, остало ми је нејасно одакле она љубичаста. Није тај билборд могао тамо да добаци, он је десетак метара удесно и прилично је високо. Но, на следећем снимку, још 30 метара даље, ми се разјаснило. Стварно плави сат, иако је већ 17:20 и то крајем децембра, кад би требало да је увелико мрак. Међутим, плави сат је имао своје мишљење о том мраку.

eos_3533820141229_17_20_36

(велика)

Та лилава (од милоште звана буљичаста) је мешавина плавог сата и наранџастих светиљки. Много боље од романтичне представе о овом крају коју сам запамтио као клинац, кад смо ту негде у пиљарници купили кестење – данашња светла су моћнија и боље изгледају на фоткама. Већ оштрим… хм, објектив за кад падне снег па одемо у град (а где смо то сад ако не у граду?).

Стари житни трг је једно од оних старих имена која опстају упркос вишеструком прекрштавању. Назив је преживео године социјализма пре свега зато што се аутобуска станица звала тако, а нико није баш знао како се трг званично зове. Саобраћај по тргу мора да је ишао доста хаотично док се ту стварно трговало житом. Ја сам га затекао као обичну раскрсницу правца Главни сокак – Бечкеречка ћуприја (лево ван кадра) – Томашевачки друм (касније Моше Пијаде, потом Пашићева и Београдски друм, почиње у најдаљем углу) и правца Темишварски друм – Милетићева (почиње негде иза киоска па у даљ) – Коче Коларова (надесно ван кадра). Укрштале су се на средини трга, а четири настала троугла су чинила као некакав паркић са све живом оградом.

Онда су дошли аутомобили, па су ближа два троугла претворена у међуградску аутобуску станицу кад је прво привремено решење постало тесно. После су направили и треће привремено решење, ћошак даље, са још мање простора, ал’ тамо је била само међуградска; приградска је остала ту још дуго. А онда је направљен мост код СУПа, који је излазио на почетак Милетићеве (даљи леви угао). Пошто је ту био већ поприличан саобраћајни кркљанац, обе аутобуске станице су избачене на други крај Пашићеве (где су и данас) а трг је претворен у паркинг. Ту негде је срушена и ћуприја па је саобраћајница која попуњава доњу половину кадра постала пешачка (осим ко је довољно безобразан да ту паркира или истовара нешто дућанима око моста), а остатак трга претворен у паркинг. Саобраћај сад иде оним даљим ободом трга, и то килаво – ако ће негде да се направи гужва, ту ће. Но, то и није тако страшно, град полако одумире па се и проблем саобраћајне гужве решава сам од себе.

Нешто од духа аутобуске станице је ипак остало. Неке од корпи за отпатке мора да су још од онда, понеки држач знака је још увек од аутобуског точка са завареном штанглом. Плочник на ком сам стајао док сам ово снимио је још увек разваљен при крају, како су га аутобуси средили док су се ту окретали, али то се не примећује јер су на тој ивици киосци и штандови где се продају чарапе, књиге, кокице и још којешта. О киосцима који се виде на овој фотци, сутра.

eos_3435020141115_12_35_malaЕ, да… пошто се нико не сећа где је нови житни трг, неко је мислио да је најбоље да скрати причу. Онај други трг боље не спомињати, а ако не кажемо “стари”, нико неће питати за нови, дакле дабоме, аха, па да.