Svi se nerado sećamo 1999. godine. Znamo i zašto. Neki današnji Samuraji su, poput mene, izigravali “legitimne ciljeve” u odbrani Otadžbine po ko zna kakvim budžacima, ali smo se, srećom, iz te zajebancije svi vratili u komadu. Doduše, patio sam zbog gubitka već ugovorenog posla koji bi mi u tom trenutku doneo bar par desetina hiljada u čvrstoj valuti, ali sam bio srećan — glava bila na ramenima.
Povratak u realnost nije bio lak i jednostavan. Niko se ne oseća prijatno kada mu je na telu nacrtana meta. 