Što ono reče jedan samuraj: kad valja terati, valja i preterati.
Veća fotografija je ovde.
Dekadentna Evropa: posle ponoći u novogodišnjoj noći, očigledno, 51% prisutnih je u alkoholisanom stanju. Ali svi poštuju semafore, a većina i mesta za prelazak ulice. I tako onda, dok čekaš da pređeš ulicu, vidiš svašta. I to baš svašta. Prolazi limuzinčina, ajnšlag mu velik k’o pola fudbalskog igrališta, rekao bih da se njime teže upravlja nego autobusom (a D kategorija je definitivno potrebna, čini mi se). A kroz šiber na krovu izvirilo troje pripadnika mlađahne populacije, čupavi dečko sa DSLR fotoaparatom i ozbiljnim blicem i dve cure koje se kikoću, u patetičnom pokušaju selfačenja spravom koja za selfačenje ne služi. Svo troje u kratkim rukavima, šta ćeš, ne smrzava se svako kao oni oko nas koji nisu poneli zrelu lozu kumašina Neđe.
Nego, htedoh reći, nije ovo izolovan slučaj. Prošao nam ispred nosa i jedan auto sa oznakom 33XL. Jedva sam ukapirao da bih mogao i da ga fotografišem, što se po rezultujućoj fotografiji i primeti.
Dakle, ovo nije utrostručena limuzina, nego učetvorostručen Hummer. Kako mu izgleda šasija, ne bih znao da kažem. Sudeći po zvuku i svetlima koji su dopirali iz unutrašnjosti (detalji se nisu videli, ali se čulo da je u toku rave žurka), putnicima ti detalji nisu bili od neke osobite važnosti.
Beše tih dana dosta limuzina kojekuda po ulicama Budimpešte.
Šta ćeš. Neko voli i tako.