Utovar ponekom nedeljom, 22. januar 2017.

Ne shvataju te ljudi pogrešno, već kako im odgovara.

Možda ste pomislili da utovara više neće biti, možda niste primetili ništa, a možda vam je bilo pomalo i krivo (moguć je jedan takav slučaj, ali nemamo potvrdu). Kako god okrenete i šta god da ste pomislili, u pravu ste. Pogotovo vi koji niste primetili ništa: znamo da ste najveća grupa.

Reč je o ovome: utovar nedeljom je zamišljen kao svojevrsna antiteza onom kopirajterskom trendu da se sve i odmah prenese na svoj portal, sa ili bez komentara, samo da je što više linkova i što više reklama. Pošto nama nije stalo ni do linkova ni do reklama, a obaška nam nije stalo do toga da vas navlačimo na klik-bajtove, to smo napravili format u kojem preko nedelje skupljamo priloge koji skupa čine štivo dovoljno relaksirajuće da ga čitate pre ili posle nedeljnog ručka, a dovoljno vešto upakovano da vas natera na razmišljanje; provokacija je temeljni princip suštine pasijansa.

Avaj: ponestalo je energije. Sve smo najpre potrošili na novogodišnje bahanalije, a ono što je preteklo smo sagoreli u pokušaju endotermnog dogrevanja prostora. Pritom smo, slučajno ili namerno – šta god vi pretpostavite, mi ćemo tvrditi suprotno – blagoizvoleli apsolutno ne pratiti medije u tom periodu. Jer šta vrede mediji u kojima dominira jedan vrlo bolesni jadnik koji ide od mesta do mesta i objašnjava svetu kako on i samo on radi i samo radi, kada od te informacije nikome nije bolje niti ima šanse da bolje bude dok takva slika obilazi svet. A drugih informacija nema. Osim ako su spinovi, poput onog nesrećnog voza koji do odredišta putuje toliko dugo da su Kinezi verovatno pomislili da je Srbija veća od njihove domovine.

No, stvari se tu malo zapliću.

Ne, ovde nema politike. Ako vam je do toga, idite negde drugde.

Naime, kad god napravimo pauzu na blogu, bila ona letnja ili zimska, primetimo da nam nedostaje pisanje, ali nam ne nedostaje obaveza. A tu već počinje zona sumraka, blatnjavi prostor između nagona, preispitivanja i oklevanja, surovi mentalni grč koji ni šumadinska Milfovača (i to ona što je tamnija od Rubinovog vinjaka) ne može da iščupa iz korena.

U takvom grču, svaki trud je izlišan: povratak mora da se desi na prirodno. A kad ne jurite tiraž novina ili posećenost na portalu, već samo volju drugih da prihvate tuđe mišljenje, čak i onda kad je to mišljenje okrenuto protiv vas, to je spor proces. Ponekad želimo sa stupimo u duel, ali ne želimo da zapadnemo u blokadu. To je nešto nalik klinču usred zahvata “a sad malo žaba davi rodu”, gde ne vredi ni arbitar koji će stvoriti uslove za nastavak borbe. Može samo neki jači šamar da vas trgne kako biste najzad preduzeli nešto.

A mi smo ozbiljni ljudi. Ne šamaramo se, osim kad moramo. A i kad moramo, nekako više volimo da mi šamaramo vas nego vi nas. To je prirodna reakcija, razumećete nas: ništa lično. Ali pošto je to i vama i nama teško trpeti, možda je vreme za neko novo rešenje.

Zato, da se dogovorimo od sad, nadalje i ubuduće. Rubrika “Utovar nedeljom” na Suštini pasijansa se pretvara u “Utovar ponekom nedeljom”, pri čemu nije nemoguće da se ta poneka nedelja desi u utorak ili četvrtak, ponedeljak ili petak. Subotom je nećemo objavljivati, a za sredu još ne znamo. Nema neizvesnosti: ima čega ima i na vama je da volite, sumnjate, preispitujete, mrzite, provocirate, grdite i participirate ako želite da se utovar pojavi ranije. Upamtite samo: može da bude smešno, ali nije poenta da se smejemo. Može da bude furiozno zabavno, ali zabava nije cilj.

Ah, da: ponekad se ponekome ipak mora nacrtati, jer izgleda da je praksa malo dubljeg razmišljanja (bez preke potrebe, nego po navici) isprana Internetom i televizijom. Objasnićemo sad, pa ko zna kad, vama na sramotu što je to postalo neophodno.

Dakle, ne pravimo pitanje šta volite da jedete, dok god od tog svog izbora ne počnete da pravite ideologiju. Ako počnemo da vas zajebavamo, neće to biti zbog toga što ste se odrekli mesa, ribe, žitarica, bombona, čokolade, bureka, papaje, pirinča, spanaća ili turšije, nego zato što ste od prirodne stvari kao što je ishrana napravili neprirodnu stvar kao što je evangelizam  / ideologija / kult / sektu / NVO / klub obožavalaca.

Branite svoju slobodu davanja mišljenja o ljudima, stvarima, pojavama i idejama. Mi ćemo tu slobodu braniti zajedno sa vama čak i onda kada se sa tim mišljenjem ne slažemo. Nemojte davati mišljenje a očekivati da ga niko neće napasti; štaviše, očekujte suprotno. I posebno, ne izigravajte Lalu koji se prežder’o gibanice, pa da tražite mišljenje a očekujete kompliment, jer ovo nije mesto na kojem se dele komplimenti. Ako pobegnete iz rasprave zato što vaša očekivanja nisu ispunjena, biće to samo vašom odlukom i na vašu sramotu. Vaša eventualna fiksacija o konformizmu kao nužnom parametru komunikacije ostaje samo vaša.

Sad se zapitajte da li u prethodna dva pasusa ima ikakve istine. Potražite i prepoznajte uvredu ako je u tim pasusima ima, a zatim postupite po svojoj savesti, sad i uvek. A ako ste rešili da vam Suština pasijansa povremeno služi kao mesto za puku dokolicu, u redu je i to.

Jedino što u potonjem slučaju ne garantujemo za načela pristojnosti.

Savet Alana Forda:

Ili podeli po starom pravilu ili uzmi sve za sebe. Zapravo, svejedno je dok god si ti onaj koji deli. Sponzor ovog saveta je udruženje preteklih klijenata Dafiment banke “A na papiru je sve izgledalo dobro”.

Krenuo sin u školu, a mama mu veli.

– Spakovala sam ti hleb, pekmez i eksere.
– Štooooo?
– Pa, kako “što”? Ogladnićeš, pa onda namaži pekmez na hleb i pojedi.
– Čegbre… A ekseri?
– Da, da… Spakovala sam ti i eksere!

Pratite li portal Unbelievable Facts? Trebalo bi. Zanimljivije je od starog, pomalo anahrono održavanog Ripley’s Believe It or Not. Više je izvora i više informacija koje opisuju neko čudo iz sveta. Čuda su ponekad ona sasvim obična – poput skretanja pažnje na razne vrednosti koje smo propustili da primetimo onda kad su se pojavile. Baš takav slučaj je zabeležen u ovom prilogu:

Časopis National Geographic, koji je dva puta izazvao revoluciju u periodičnom izdavaštvu – prvi put svojim pojavljivanjem, drugi put gradnjom kriterijuma za fotografije koje će biti objavljene u časopisu – krenuo je da prekopava po svojoj neverovatnoj (i iz našeg ugla nesagledivo velikoj) foto-arhivi u okviru projekta “Found“, odakle izvlači neke do sada neobjavljene fotografije. Zasad gledamo u 21 takvu fotku na portalu Unbelievable Facts. Dakako, to je samo reklama za daleko veći sadržaj.

Kažu da je breakdance izmišljen jednog ledenog dana…

Nije lako biti umetnik. A još je teže biti umetnica.

Trebalo bi da poštujete jednostavnost. Više od toga, trebalo bi da naučite da prepoznajete jednostavnost u upakovanim ljudima, stvarima i pojavama.

Ako ste sistematski preterivali sa jelom, sami ste krivi što su vam mere postale tesne°. Sad preostaje samo da se vadite na tehniku, veštinu, snalaženje, ovo-ono.

_________
° Pozdrav Šefu od bratije u čošku: dete, pošalji mu dvajes sa lukom, kilo-kilo i naruči mu “Ima jedna krčma u planini”, “Sedamdeset i dva dana” i treću šta kaže majstor.

Prilično smo sigurni: budete li jednom odgledali ovu video-parafrazu na sliku “Vrt zemaljskih užitaka” Hijeronimusa Boša, pogledaćete je još jednom. Izlišno je reći da je poželjno ovo gledati razvijeno preko celog ekrana.

Savet Alana Forda (rezervni; namenjen onima koji stalno gube savete koje su dobili):

Ili planiraj kućni budžet ili ostani bez prebijene pare. Samo nemoj posle da pričaš okolo kako su te prevarili za platu/penziju/apanažu. Ovaj savet sponzorišu investitori koji naplaćuju 10.000 evra po radnom mestu, pa ti posle daju otkaz kad na tebe potroše 9.600 evra za dve godine.

Letnji dan. Podne. Vrućina. Dva sveštenika uđu u neko restoranče i naruče po kiselu vodu. Posede, popiju i pozovu derana da plate.

– Šta smo dužni?
– Pa, šta ja znam – veli konobar. – Obično svi daju po 3.000.

Od sudbine se ne može pobeći°. Prosto, pomiri se sa tim da ti je negde zapisano.

__________
° Osim ako ste Mitar Mirić. Njemu ne može niko ništa, jači je od sudbine, mogu samo da ga mrze oni što ga ne voleeeeeee…

Nekoliko dobrih saveta o kreativnosti.

Ovde nedostaje samo nulti savet: ako imate problem sa razumevanjem stavki na ovom spisku, učinite tako da taj problem više nemate.

Igrate li kanastu?

Samo ne recite da više volite da igrate preferans, jer u tom slučaju ništa od posla.

Kako je krenulo još od Božića, pa sa ovim špilom slava tokom januara, valja preživeti sva iskušenja blagoutrobija. Ponekad presecite nekim jednostavnim jelom “na kašiku”, čisto da ne zaboravite odakle ste pošli i kuda ste krenuli. Evo, recimo, perkelt sa kuvanim krompirom (mada je krompir na ovoj slici u stvarnosti izgledao više kao da je blanširan).

Uh… Nije smešno, nije duhovito, obaška nije ni poučno. Zato izvinite što smo zloupotrebili jedno loše iskustvo s kraja decembra; to ćemo prepričati neki drugi put. Neka zasad ostane sam pouka poput onih iz dečijih basni: nije sve onako kao što izgleda; a ako restoran nije pun gostiju u po bela dana, bežite glavom bez obzira.

Prijatan ručak vam želimo.