Једна од пре: млад месец у мојој улици

Кад је легао нови Канон, башка ме обрадовала повишена осетљивост новог чипа. То би требало да значи да могу да шкљоцам са још мање светла него пре. И оно, није да није, успео сам понешто чему се нисам надао. Али, цена је зрно, које ми се понегде баш и не свиђа.

Има ту нешто о проласку на ћуприји и плаћању на мосту, или беше обратно.

(велика)

Ово ми се некако само нацртало пред објектив. Враћали смо се однекуд, и замало да заборавим фоткалицу у колима. Мој крај је миран, кола не закључавам, те сам се вратио више за казну, да мало педагошки делујем на своје памтило (мајмуне заборавни, враћаћеш се док не запамтиш да треба да се сетиш). И онда ми се укаже призор, па ти де одоли. А има ту и изазова.

Какав бре призор? Па те бандере и куће и дрвеће сам снимио бар сто пута по годишњем и по добу дана (осим рано ујутро, нумем дустанем рано, а и кад устанем не излазим). Е, али практично је ноћ, тек нешто мало светла са западне стране, млад се месец нацртао баш где треба… Добро, де, није баш тако млад, то се могло рећи прекјуче.

Нисам се нечем ваљаном надао од овог снимка, знајући из искуства да ћу имати две-три светле површине и мрак ван тога. Међутим, сирови формат и нови канон ипак нешто значе (енгр. праве разлику, ал’ никад не кажу између чега). Уопште нисам очекивао да ће осим Месеца да се види и понека звезда (на великој, не види се овде; види се и зрно), да ће на олуцима и прозору да се виде одсјаји, да ће одсјај на прозорима на комшијиним колима да има чак и неку боју, да ће се видети чак и одсјај на капији десно, и да ће поврх свега да улети и осветљен прозор скроз десно. Чак се не сећам да сам га ухватио у кадар.

Било је касније још неочекивано успелих (замало да кажем добрих) снимака у оваквим условима. Јесте зрно ружно, ал’ постоје технике да се оно избегне. Под један, могао сам отићи по статив, снимити ово са нижом осетљивошћу и дужом експозицијом, за та два-три минута ми не би побегла сцена. Месец би отишао за место-два удесно, као и звезде што би, па шта. Под два, има техника и да се зрно накнадно испегла – но то треба читати, пробати, увежбати, а ово је тек 512. снимак из нове фоткалице.

Зато, до даљњег, канон иде на аутоматску осетљивост, ограничен одозго на ИСО 1600. Уосталом, 1600 је некадашњих 33ДИН, што је био максимум који сам некад извлачио из Илфордовог негатива. А с тим сам радио портрете уз светлост једне шибице и фоткао из руке на задњој платформи градског аутобуса. Биће доста, а при тој осетљивости и зрно може да се поднесе.