U vreme kada se bojažljivo krčmio studentski džeparac retko mi se dešavalo da poručujem vinile “na slepo”. Krajem sedamdesetih već sam imao dovoljno iskustva i popriličan slušalački staž kako se ne bih zaletao u avanture. Melody Maker i domaći Džuboks su se pokazali kao poprilično pouzdani vodiči kroz još neistražene muzičare/grupe – mogućnost greške je bila minimalna. U nekom od ovih časopisa sam pročitao veoma pohvalnu recenziju za grupu After the Fire, a kada su objavili i prikaz njihovog koncerta, odvažio sam se da poručim njihov album Laser Love (1979).
Da proverim kako zvuči new wave band u kojem klavijaturista vodi glavnu reč.
Muzika grupe ATF mi je odmah legla kako treba. Osnovu i polet je davala čvrsta ritam sekcija koja je vozila motorični ritam primeren new waveu, na nju su se naslanjale dobro osmišljene gitaroške deonice, a klavijature su dodavale završni šmek. Posle preslušavanja mogao sam samo da konstatujem da ovi momci znaju šta rade – pesme su im bile dobro napisane, naglašeno melodične i pamtljivih refrena.
Furiozna naslovna numera albuma ih predstavlja u pravom svetlu. Utisak pomalo kvari tekst koji je u fazonu – eto, zaljubio sam se, ali to nije obična ljubav jer ona me skenira sa svih strana laserima, rentgenima, sondama i sličnim spravicama… Naglasak je na tehnologiji pa se junak pesme oseća kao da je otkrio sve ono što je skriveno u njemu.
Očigledno je da je u ATF ideju uloženo mnogo truda jer su pesme brižljivo razrađene i fantastično producirane od strane najboljih (Muff Winwood, Rhett Davies, Rupert Hine). Iz nekog razloga, nisu postigli nikakav zapaženiji uspeh, a i naredni album nije bitnije pomerio stvari sa mesta. Hit su uboli prepevom pesme “Der Kommissar” (koju je izvodio Austrijanac Falco u originalu) i ništa mi nije bilo jasno, jer su oni sami imali mnogo bolje pesme.
Uspeh je došao prekasno, kada su već odlučili da prestanu sa radom. Ja sam postao jedan od retkih na Balkanu koji je sačuvao tri njihova odlična vinila.
Oni nisu na prodaju. 
Komentari su onemogućeni.