Седем ин педесет, са звиждањем

Кад се појавио Филтер 57, био је чудо од дизајна, те асиметрична кутија, те наопачке филтер, те некакав ребус са као змајем и кафицом, и приде Прешер(е)нови стихови о некаквој Уршки, на словеначком.

Ко би рекао да ће се ти стихови наћи укомпоновани у рад прогресивног бенда из 1975? Пази сад:

Бегнаград ето, свирају већ 40 година и још нису заборавили како се то ради. Но, има ту нешто о концепцији.

Јер кад кажем прогресивни бенд (а јесу), сви очекују некакав тврди или бар свемирски рок, или нешто на страну фузије са џезом или неко слободно џезирање… ма, било шта драматично, само не веселу музику.

Овакву синтезу народне музике (словеначке, дакако, значи хармоника и кларинет) са овако опичено разметнутим ритмом (ког се строго држе, сравнити ово са студијским снимком од пре неку деценију) са џезерским инструментаријем (акустична бас гитара, обратити пажњу!) и приступом ладно баца на сметлиште све високопарне теорије о прогресивној музици као последњем уточишту несхваћених фантазера, као музици сфера коју нормалан човек не може да прати. Ово је, ма… не само за нас ненормалне, ово је народна прогресивна музика :).

Ово је заувек на мојој листи, а и спаковано у кола, за друм. Расањује.

Кад се ово заврши, цевку оставите отворену, нека цури, вреди чути.

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Fonoteka, Opšta umetnost i označen kao , , , , . Overite permalink.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

A sad malo aritmetike: <span class= *