Једна од пре: обућа

Док бирам фотке за овде, највећи проблем је што ја уопште нисам неки изложбени фотограф. Ипак сам само аматер, тј фоткам јер то волим, и не размишљам превише о објављивању. То значи да огромну већину фотки чине породичне, дакле нису за објављивање. Мислим да не морам да објашњавам зашто.

Ове зиме, кад сам очекивао да ће јача осетљивост новог канона да се исплати, наравно да сам нашкљоцао гомилу фотака унутра. Грба зна како је код мене мрачно, због крова на тераси. Но, кажем, то је скоро све породична фотка, била деца са својом децом у гостима, одличне фотке, исплатио се канон (и да, Грбо, дирао сам и оно дугме, има и видеа!).

Ипак, фотографски ђаво не да мира, па се примети и понеки призор.

e70_01571~20161203_13_07_16

(велика)

Тако то изгледа кад нас у кући има десеторо уместо уобичајених двоје. И ово је само обућа за госте, госпоја и ја држимо своју у другом буџаку предсобља. Ово је, кажу, добро против лопова и кад кућа није тако пуна, кад виде толику обућу мисле да јесте па збришу.

И још је ово само обућа која тренутно није била ни на чијим ногама.

Е сад, фотка. Метеж, наравно да је метеж. Нисмо од тих што постројавају обућу, поготово не у буџаку испод степеништа, где би редар имао одличне шансе да се заборави и звекне главом. Још горе, нису баш ни сви парови упарени – црне плитке лево су мало разбацане, догађа се то кад се преобувате и истовремено држите дете.

Затим зрно. Није ни тако страшно, на ИСО 4000, на великој се итекако примећује кад се увећа, срећом нема већих тамнијих површина на којима би се одмах примећивало.

И светло. Светло ми је скоро увек највећи проблем кад фоткам по кући, јер госпоја не воли ледовке па је главно светло класична жаруља, рефлекторка са штогод тањим спектром. Око радног стола имам две ледовке, једна помало зелењичава, друга онако млечноплавкаста са једном зеленкастом диодом, јачом од осталих, што сам приметио тек након пет година и сад ме нервира. На осталим местима су понегде жућкасте ледовке, негде неонске цевуљаге. Ово је предсобље, где главнина светла допире кроз стакло на улазним вратима, али то стакло је жуто. Па ти де уравнотежи боју ако си мајстор. Ту напросто не вреди ни истеривати нешто, јер ако се на једном делу фотке утрефи боја како ми се свиђа, на другом оде скроз у офсајд.

Још горе, током ове зимске серије држали смо једну ниску црвених и једну плавих ледовки, па ми дође нешто јако чудно што те плаве толико вуку на љубичасто. Чуј, вуку, то прогорева у љубичасто. На скоро свим снимцима имам љубичанствене сенке и одсјаје. Ово је бар довољно далеко од тог светла, и шта, жуто стакло? То је лакши проблем.

1 komentar na temu “Једна од пре: обућа”

  1. …(и да, Грбо, дирао сам и оно дугме, има и видеа!).

    Ma, ne žalim se ja, baška tvoja situacija, pa ko bi odoleo da snimi svoje unuke. Nego velim, krajem meseca će se napuniti pet godina kako sam kupio svog Canona. Nisam ni probao kako radi video. Jedino mi žao što ne mogu ono dugme da preprogramiram u neku korisnu funkciju.

Komentari su onemogueni.