Једна од пре: штамарење

Почињем дилемом да ли да објасним шта је мондегрин. Ма, нећу. Прочитајте ако вам се чита. Тамо, иако за сваку могућу комбинацију имају назив, ипак немају ни реч ни примере за “кад Радован баца даске”, “Месечина, бато” и “Ко је конобар”.

У нашем случају, стихови

ала веје, веје
шта маримо ми

кад се отпевају, звуче нејасно, важнији је музички од језичког нагласка, нису успели да се договоре на којој висини се пева пауза између речи, ко ће то знати. Било како било, реч је настала почетком деведесетих, и отад значи “седимо у топлом и гледамо како пада снег”.

e70_02543~20170104_19_37_46(велика)

После је испало да су ова два-три дана, од 4. до 6. јануара, и била сво штамарење за ову зиму. Тих десетак сантиметара је потрајало целог јануара, било је хладно баш, падало је још два-три пута али мање него што ми мећемо шећера у праху на колаче (а шећер избегавамо).

Проблем са овом врстом фотке је што треба бити напољу да би се снимила, а то значи да не штамарим него се смрзавам негде, или да се сними кроз прозор. Може кроз прозор кола, али то ће бити пуно капљица док снег пада, дакле остаје кућни.

Ту онда смета светло у просторији. Зато сам ову серију снимио са недовршеног спрата, углавном са статива, и без светла у соби. Прошао сам са половичним успехом. Јер никад доста светла. Канон колико год да је добар и јак са слабим светлом, ипак није дорастао скоро никаквом светлу у мојој улици – најближе уличне светиљке су по педесетак метара лево и десно, нема дућана да имају осветљене фасаде, а нема ни неке оближње јаче раскрснице да бар осветли неки део позадине. Фотке које сам тако добио су… занимљиве, ал’ не бих се њима хвалио. Зрна има вишка, јер сам навлачио светло у Лечењу, требало је експозицију терати бар три бленде јаче, а онда би шум био још гори – ето једне прилике где класични хемијски поступак даје боље резултате од дигиталног. Ево, де, без велике:

e70_02552~20170105_ 0_22_08

Но, ово са фаровима је тачно она атмосфера. По том скоро мраку се снег једва види док пада. Обично гледам кроз неки други прозор, наспрам светиљке, па тамо видим. Или овако, док пролази неки ауто. Улица ми није нешто прометна, а и она једна радња што постоји на даљем крају је нека механичарска и муштерије не долазе овако по мраку, те сам мало попричекао да наиђе неко. Имао сам среће, наишао је чим сам смислио да би ми требало, ухватио сам ово.

Док сам чекао тај ауто, мало сам вирнуо и кроз бочни прозор и ухватио ово, овог пута без статива (шаку наслонио на оквир прозора, раме уза зид), назумирано на 112мм, трећина секунде, ИСО 1600: e70_02541~20170104_18_39_04

И то је то, то је сав снег за ову зиму. Дуго нам је и трајао.

Само једна напомена на крају, за оне који су зинули да гракну како више нема зима као што су некад биле: после великог снега 1965 је било неколико зима са снегом тек-тек, а од 1970 до 1974 је било 4-5 зима скроз без снега. Ко хоће да штамари сваке зиме, нек’ се сели у планине. Али бих смео да се кладим да би тада за месец-два већ процедио речи “бијело говно”.

 

Komentari su onemogueni.