Dečak koji je bio ispred svog vremena

Poslednjih desetak godina svedoci smo da već etablirani muzičari rado posežu za “klasičnim pesmama”. Verujem da nije u pitanju njihov ego trip već način da se iz naftalina izvuku mnoge od zaboravljenih pesama XX veka kako bi se približile mlađoj publici. Tako je, recimo, Rod Stewart izdao čak pet albuma na kojima peva standarde, a Bob Dylan se upustio u istraživanje Sinatrinog repertoara i, kako mi se čini, ne misli da se zaustavi.

Stewarta i mogu da razumem kao vrhunskog pevača, ali Dylana nikako – celi život sam se bavio njegovim pesmama, a ne pevanjem.

Iza pesme “Nature Boy” krije se neobična priča. Autor teksta eden ahbez (insistirao je da mu se ime i prezime pišu malim slovima – tako da znate da ovu foru ipak nije patentirala k.d. lang) bio je vrlo neobičan lik koji je privukao pažnju medija tokom četrdesetih godina. Za razliku od ostalih Amerikanaca, živeo je u šumama i parkovima oko Los Angelesa, povremeno svirao klavir u restoranima, nosio dugu kosu i bradu, hranio se vegetarijanski… Bio je hipik dvadeset godina pre njihove pojave.

Jednostavan tekst pesme koji je sa jedne strane autobiografski (“strange, enchanted boy”), a sa druge pomalo mističan (“The greatest thing you’ll ever learn is just to love and be loved in return”) i lako pamtljiva melodija nisu preterano dojmili menadžera Nat King Colea, ali se svidela muzičaru koji je počeo redovno da je izvodi. Kako je publika odmah primila na pesmu, odlučili su da je snime. A onda je nastao problem, jer ahbeza nigde nisu mogli da pronađu kako bi osigurali prava na objavljivanje. Legenda kaže da su ga našli ispod slova L na brdu na kome je pisalo “Hollywood”.

Singl je izašao 1948. godine i postao prvi No. 1 hit pod Coleovim imenom.

Od tog vremena pa sve do danas pesmu sam često slušao u izvođenju velikana – pored Sinatre, nje su se dohvatili Perry Como, Bing Crosby, Sarah Vaughan, Miles Davis i Charles Mingus, Grace Slick, Marvin Gaye… a u novije vreme Celine Dion i duet Tony Bennett & Lady Gaga.

Meni najdraža verzija je ona koju je otpevao Aaron Neville na albumu Nature Boy: The Standards Album (2003). Ako ste jednom čuli Aarona kako peva, uveren sam da taj glas koji odiše toplinom i delikatnošću nikada nećete zaboraviti.

Posle ovako upečatljivog izvođenja, zaboravljeni biseri iz starih “pesmarica”, siguran sam, još dugo će biti među nama.