Već sam pominjao čudnovatog Willarda koji zna da izvuče neke opskurne snimke i da me njima nepogrešivo pronađe. Prošlog vikenda je potegao album Chrisa Whitea kratko komentarišući da će se svideti onima koji vole pop i surf rock.
Taj sam, pomislio sam istog trenutka. 
Samo ime autora me je odmah asociralo na Chrisa Whitea, basiste grupe The Zombies, koji je komponovao onu njihovu prekrasnu pesmu “I Love You“, a koautor je velikog hita “Hold Your Head Up” zajedno sa Rodom Argentom. Uostalnom, ma koliko da sam se trudio, nekog drugog muzičara istog imena i prezimena nisam mogao da se setim.
Album Mouth Music (1976) je pravo iznenađenje, jer zvuči kao da je snimljen negde oko 1965. tehnologijom koja se pojavila desetak godina kasnije. Očigledno je da je autor našao inspiraciju u radovima grupe The Beach Boys, tako da su sve pesme mahom u tom maniru. Naravno, nema genijalnu crtu Briana Wilsona, ali to se od njega i nije očekivalo. Brian je jedan i jedinstven.
Ako se pogleda omot ovog albuma, lako je utvrditi da ovaj Chris White ni malo ne liči na onog iz The Zombiesa, pa sam se odmah zapitao ko je on.
Internet ni malo ne olakšava stvari, a Cevka nudi samo još dve njegove pesme. Tvrdoglav kakav jesam, upošljavam forenziku i dajem se u duboko kopanje po brojnim knjigama o muzici, uz veliko gubljenje vremena. I uspevam da barem malo složim sliku.
Ovaj album je vrlo ozbiljno zamišljen, a za produkciju je bio zadužen Shel Talmy koji je već imao velikih uspeha (“You Really Got Me” – The Kinks, “My Generation” – The Who, “Friday on My Mind” – The Easybeats). Muzičari koji sviraju na njemu su mi potpuno nepoznati, ali su odlično odradili odradili ovaj komplikovan posao. Jedino što mi smeta je par obrada koje su, očigledno, bile ustupak i kompromis sa diskografskom kućom u želji da album bude komercijalan, ali su i one dobro urađene.
Pa šta nije u redu sa tim albumom?
Po mom mišljenju, svi koji su radili na njemu i oko njega su se zabrojali – zaboravili su da u vreme snimanja nije bila 1967. već 1976. godina, pa ovakav album u vremenu dominacije punka/new wavea nije imao nikakve šanse na tržištu.
CD verzija albuma objavljena 1999. sadrži još 12 bonus pesama i to je sve što je ostalo zabeleženo iza Chrisa Whitea. Sa drugim producentom ove pesme bi mogle da zazvuče kao da pripadaju repertoaru, recimo, grupe 10cc iz tog vremena. Ali nisu.
Ako ikada saznate gde je i šta radi Chris White danas, javnite mi.