Gladni duh

Budistički krug preporoda je komplikovan proces. Zasnovan je na potrebi da se bude što bolja osoba u svakome od života, da se u njima čine dobre stvari i da se pojedinac oslobodi žudnje kako bi došao do nirvane. Ovo, normalno, nije ni malo lako, pa se rađamo iznova i iznova (reinkarnacija), sve do trenutka kada uspemo da se otarasimo ovozemaljskih gadosti i iskupimo se.

To je tačka preporoda u kojoj možeš da završiš kao bog (ređe), ali i kao gladni duh – to su oni koji su požudni, pohlepni i proždljivi, pa će ceo novi život provesti u potrazi za još jačim senzacijama. Takve kroz život vodi nagon, a ne glava.

Odakle ovakav koncept kod jedne Portorikanke, ne bih znao da kažem. Tek, Alynda Segarra, koja se nalazi iza imena grupe Hurray for the Riff Raff, sve je drugo nego obična osoba. Šturi podaci iz njene biografije govore da se sa 17 godina odmetnula od kuće, muvala sa najcrnjim punkerima, završila u New Orleansu u kojem je pokupila najrazličitije muzičke uticaje, da bi se poslednjih godina skrasila u Nashvilleu i pokušala da sistematizuje sva ta svoja različita životna iskustva.

Njen album Small Town Heroes (2014), prvi za veliku izdavačku kuću, dobio je dobre kritike i postao predmet priča muzičkih sladokusaca o talentovanoj autorki koja se pojavila. Novi album, The Navigator (2017), predstavlja korak napred koji je, u neku ruku, sve iznenadio.

Navigator

U pitanju je na neki način autobiografska priča o devojci Naviti, folk punkerki koja je u potrazi za sopstvenim identitetom na ulicama New Yorka. Narativ se relativno lako prati, ali lepota njene priče nije u njemu, već u neuobičajenim muzičkim idejama kojima je zaogrnuta. To je americana protkana znalački odabranim sitnim ukrasima koji dolaze iz žanrova koji se ne očekuju, a koji su savršeno dobro uklopljeni.

Hungry Ghost” ima atmosferu pesama Neila Younga, a video prati narativ – želju Naviti da se nekako izvuče iz života lutalice i osobe ispunjene požudom i krene nekuda dalje.

The Navigator nije album koji odmah legne, ali je od onih koji prosto traže da se stalno slušaju. Evidentno je da je u njega uloženo mnogo truda i u neku ruku je čistilište za Alyndu i njen alter ego.

Ko zna šta nas čeka u njenoj narednoj inkarnaciji.

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Fonoteka i označen kao . Overite permalink.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

A sad malo aritmetike: <span class= *