Статистика, наша дика

…што пожелиш, то наслика – рече ВИБ. Или, данашњим речима, “не веруј статистици коју ниси лично наштеловао”. Или “пре рата нисмо имали ништа а онда дошли Немци и однели нам све”. Или оно о бројкама које не лажу, што рече Лајави.

Статистика може да докаже свашта, методом погодног узорка. Да не причам у празно, ево узорака.


(ево и велика и велика)
А сад, анализа. Статистичка. Поредимо 2012. и 2017.

Дакле не падам у типичну грешку соцреалистичке статистике да за основу узимам 1939. годину, него ево нешто свеже. Шта можемо да закључимо из периода петогодишњег развоја?

  1. Облачност је порасла са 12% на 100%.
  2. Коров је јако узнапредовао.
  3. Све што је изграђено је нестало.
  4. Удео неба у фотографији је пао са 66% на 30%.
  5. Покривеност тла је отприлике иста, али се са технологије сламе прешло на пластичну фолију.
  6. Зарђалост лукова је обрнуто сразмерна њиховој офарбаности; са 10:90 се прешло на 95:5 у корист рђе.
  7. Сво дрвеће је на истом месту и ту се ништа није мењало.
  8. Приноса нема па нема, бележи се нулти раст.

Међутим, стварност има ту незгодну навику да објасни статистику и нарочито како се дошло до бројки.

  1. Да, јер је прво снимљено по дивном дану са чаробним облацима, а друго кад је почињала киша.
  2. Да, јер је прво снимљено 12. априла, кад је пролеће каснило и још ништа није стигло да озелени, а друго 18. јуна, кад је све бујало.
  3. Само се чини да је нестало, јер су га заклониле крошње. Све је и даље ту, чак ни напуштена кућа негде на левој петини још није пала.
  4. Наравно, шта има да снимам равномерно сив облак. У ствари не да елевација објектива није иста, него нисам ни трефио одакле да поновим снимак, требало је да одем још три метра у лево.
  5. Ово је, зачудо, тачно. Није слама показала лоше резултате, али је одлазило превише времена на одржавање. Није ни фолија савршена, намерно, јер су произвођачи кренули у зелено, па је фолија осетљива на сунце и разгради се после неког времена (нпр. две недеље, више не одлазимо у тај дућан).
  6. Наравно кад је први снимак начињен две недеље након фарбања, а други на пет година и два месеца. Лукови четку нису видели у међувремену, а пре тог фарбања су били зарђали као и сад. Ова статистичка грешка би могла да се зове “е сад сликај кад сам га лепо средио” – за шта вероватно постоји и стручни назив.
  7. И јесте и није. Има бар петнаест дрвета више на другом снимку, а неких 4-5 са првог је нестало. Оно што су на првом снимку једногодишње младице, на другом је већ шума (скоро сав простор иза лукова и уз зид на десној страни). Али на снимку изгледа као да се разликују само по лишћу.
  8. Ни налик, сестро. Априла стварно још ничег нема, а те 2012. воћа скоро није било, једва за коју теглу пекмеза. Ове године већ до краја јуна, дакле десетак дана након овог снимка, се убрало стотинак кила и испекло неколико казана ракије. У ствари, на другом снимку већ има воћа онолико, али негде у дубини па се ни не види, ситније од пиксела.

Не да лаже коза, него није ни роговима веровати. Ко зна који је то рог и ко га је одабрао.

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Foto beleške, Komentari, Koncepti i označen kao , , . Overite permalink.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

A sad malo aritmetike: <span class= *