Jedina stvar za koju je vredno boriti se

Posle par meseci razvlačenja, napokon sam završio sa čitanjem knjige A Life in Pursuit, koja je biografija T-Bone Burnetta. Ovaj neobični čovek i muzičar promenio je mnoge stvari svojim delovanjem, a jedno od zanimljivijih poglavlja posvećeno je njegovom radu na soundtrackovima za filmove (Walk the Line, The Big Lebowski, O Brother, Where Art Thou?, Inside Llewyn Davis), kao i već danas kultnoj seriji True Detective.

Ima li koga da nešto od pomenutog nije gledao? Sarcastic smile

Svi prijatelji, muzičari i poznanici na koje se poziva autor autobiografije slažu se u jednome – T-Bone nikada nije bio spreman na kompromise, uvek je imao jasnu viziju šta hoće, a znao je i da se izbori za odrešene ruke sa poslodavcima. Zbog toga svi pomenuti soundtrackovi mogu da žive sami za sebe kao albumi sa jakom unutrašnjom kohezijom, što je poprilična retkost kada su ovakva izdanja u pitanju.

Lera LynnPri snimanju serije “True Detective” vodio se pravi mali rat između T-Bonea kao muzičkog direktora i režisera. T-Bone je smatrao da izabrane i nove, komponovane pesme imaju važnu ulogu u celoj priči kako bi se bolje pratila naracija, pa je na mestima u koje mu se ništa nije uklapalo, dodavao sopstvenu. U stvari, kao stari, iskusan vuk, tačno je znao na koga da se osloni.

Za “The Only Thing Worth Fighting for” svoje ideje je prosledio gotovo nepoznatoj Leri Lynn koja se uz njega osećala kao šiparica. A za stihove je potegao Rosanne Cash. Pesma je bila zgotovljena za par dana, a da se nisu ni videli.

Posle glumačkog nastupa u seriji, Lara Lynn nije više anonimna kantautorka. Ova pesma koju izvodi kao barska pevačica pobudila je veliku medijsku pažnju.

Interesantno, još uvek nije zvanično izdata, pa je i ovaj tekst način da je sačuvamo od zaborava.

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Fonoteka i označen kao , , , , , . Overite permalink.

3 komentara na Jedina stvar za koju je vredno boriti se

  1. d.r.fairday kaže:

    Ако ћемо право, гледао сам само Лебовског. И чудио се шта налазе у томе. Добро, тип је штогод зајебант, па шта, знао сам двадесетак јачих, лично. И имали су и јаче текстове. Само није имао ко да сними и смести (фр. пласира).

    • Grba kaže:

      Poznavati jače likove nije kriterijum da se Dude odbacuje, baš kao što saznanje o tome da postoji bolje jelo ili piće nije valjan razlog odricanja od trenutnog jela ili pića. No, dudaizam je model koji nije mnogo puta dostignut u Holivudu i to treba makar uvažavati. To je pogotovo bitno u svetlu činjenice da su braća Koen uspela da se otrgnu od idiotskog holivudskog spina o Americi kao zemlji snova. Atmosfera prikazana u tom filmu je prst u oko establišmentu i to je koren dudaizma, a ne “taoizam lišen metafizike i medicine”, kao što viki-članak tvrdi.

      • d.r.fairday kaže:

        Не одбацујем, него нисам нешто пао на теме, ничег новог ту за мене није било. Јер кажем, знао сам таквих фаца онолико, а ваљда сам се у понечему и сам држао тако нечег. Да памтим његове чувене реченице и да из тога свега извлачим начела… хм, од макар чега ће данас направити религију.
        А да је прст у око Холивуду, нека је, свака му дала, требало је шаку до лакта.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

A sad malo aritmetike: <span class= *