Kao zapaljeni papir

Kako nam mediji svakodnevno javljaju, nama je sve bolje. No, nikako da to “bolje” osetimo na sopstvenoj koži… I ako mislite da su tu u pitanju “srpska posla”, grdno se varate. U odnosu na to kako se živelo pre, recimo, četrdesetak godina bilo gde u svetu, danas većina populacije živi mnogo gore.

Razrešenje ovakvog stanja se ni ne nazire.

Socijalnom nejednakošću i pogrešnom distribucijom nacionalnog bogatstva u Americi kao temom se pozabavio John Cougar Mellencamp na svom možda najboljem albumu The Lonesome Jubilee (1987). Slavljen kao jedan od najuspešnijih rokera srednje struje u Americi, ovom prilikom je dublje zakoračio u njenu unutrašnjost, pa se promene osećaju na svakom koraku. Počevši od samog omota, na kojem je on predstavnik one uglancane Amerike, a iza njega neki sirotan, do kompletne zvučne slike prateće grupe da bi bila bliža onoj staroj, iskonskoj Americi koju obeležavaju i violina, bendžo, harmonika i puno akustičnih gitara. Normalno, uključivanje elemenata tradicionalnog folka i contryja se podrazumevalo.

The Lonesome JubileeSve je jako dobro prošlo, a već sa uvodnom numerom “Paper in Fire” odmah ste načisto da je Mellencamp sazreo i kao autor. Njegovi stihovi su fino uhvatili duh radničke i seljačke Amerike, one koja se nalazi daleko od svetlosti Menhetna i Vašingtona, koja ima sasvim druge probleme koji se teško rešavaju uz veliki napor i svakodnevnu borbu za opstanak. Takvim ljudima ostaje samo da sanjaju o boljem životu koji se odvija negde drugde, sve dok se snovi ne rasprše “like paper in fire”.

Prateći promotivno video je fenomenalno urađen i odlično se uklapa u priču o siromaštvu. Istovremeno, ukazuje i na još jedan prisutan problem koji je jako izražen u saveznim državama na jugu – ma koliko nas uveravali da je rasna diskriminacija davno ukinuta, u stvarnom životu je i dalje prisutna. Ako pažljivo pogledate, svi statisti u spotu su crni.

Pesma “Paper in Fire” je bila veoma uspešna u Americi i Kanadi, pa verujem da je u tom trenutku Mellencamp iskreno mislio da je njom ipak nešto pokrenuo ili barem ukazao na probleme. Trideset godina kasnije svedoci smo da su se desile promene.

Na gore.

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Fonoteka i označen kao , , , , , , . Overite permalink.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

A sad malo aritmetike: <span class= *