Zar ne bi bilo lepo da…

Kao “prirodna plavuša” celi život sam proveo sklanjajući se od Sunca. No ono me je, na neki vošeban način, uvek pronalazilo. Ma kakve zaštitne kreme stavljao na sebe i sklanjao se u hladovinu, sa letovanja na moru bih se vraćao uglavnom reš pečen Sun. Kako sam se osećao zbog toga samo moja duša zna, a čuvena boja “kad pocrnim” Embarrassed smile tradicionalno je bila povod za zajebanciju čitave ekipe i njihove domišljate doskočice.

Niko od nas ne može sam da odabere kožu u kojoj će da provede život, pa nisam imao kud. Leto je postalo za mene period tokom koga svake godine vodim svojevrsnu borbu za opstanak.

Sa letom zajedno ide i letnja muzika. Ne ona šećerna vodica iz kafanskih bašta uz rivu, već nešto veselo i lagano što ne opterećuje moždane vijuge koje, ionako, loše rade na visokim temperaturama. The Beach Boys su idealan izbor za takve okolnosti. Uostalom, skoro sve njihove pesme govore o surfu na talasima, bezbrižnom provodu i, naravno, lepim devojkama. Kud ćeš bolje da poželiš…

Tako se svakog leta ponovo prepuštam preslušavanju njihovog opusa i po ko zna koji put ostajem zatečen detaljima koje otkrivam u njihovim pesmama i genijalnošću/ludilom Briana Wilsona koji je u primitivnim tehničkim uslovima s početka šezdesetih uspevao da u nešto više od dva minuta spakuje prave male simfonije. Koje su, gle čuda, postajale rado slušani hitovi.

petsoundsWouldn’t It Be Nice” otvara njihov najbolji, antologijski album Pet Sounds (1966), koji je remek delo u svakom pogledu. Naizgled, to je nevina ljubavna pesma koja govori priču iz perspektive mladića koji je zaljubljen do ušiju i želi da provede svaki trenutak slobodnog vremena uz svoju devojku. Između redova, može da se pročita njegova žudnja za njom, kako bi dobio “you know what“, što je u to vreme bio jedan od razloga sklapanja brakova u ranim dvadesetim godinama. Ali Wilson pravi mali, neočekivani pomak…

Wouldn’t it be nice if we were older?
Then we wouldn’t have to wait so long
And wouldn’t it be nice to live together
In the kind of world where we belong

You know it’s gonna make it that much better
When we can say goodnight and stay together

Wouldn’t it be nice if we could wake up
In the morning when the day is new?
And after having spent the day together
Hold each other close the whole night through

Happy times together we’ve been spending
I wish that every kiss was never ending
Wouldn’t it be nice?

Maybe if we think, and wish, and hope, and pray, it might come true
Baby, then there wouldn’t be a single thing we couldn’t do
We could be married
And then we’d be happy

Wouldn’t it be nice?
You know it seems the more we talk about it
It only makes it worse to live without it
But let’s talk about it
Wouldn’t it be nice?

Iako se direktno ne suprotstavlja tadašnjim rigidnim moralnim normama koje nisu odobravale predbračni seks, on se obraća mladeži sa porukom da se uzdrže od preranih brakova, što je dobro pogođen momenat – samo par godina kasnije, sa pojavom hipika, seksualnost će biti oslobođena i više no što bi se moglo očekivati.

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Fonoteka i označen kao , , , , , , . Overite permalink.

Jedan komentar na Zar ne bi bilo lepo da…

  1. d.r.fairday kaže:

    Чуо сам занимљив коментар о плавушама – да су ту искреније ове што су плавуше из убеђења. Ове генетске рачунају да је то њима њина генетика дала, а ове се пак труде, јер су тако опредељене.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

A sad malo aritmetike: <span class= *