Sa preklapanjem.
U šaljivim sećanjima na školske dane Ljubivoje Ršumović će se poigrati rečima “Nisu to kurajberi, nego tvoja braća.”. Klinci koji imaju tu sreću(?) da su im prababe i predede živi uredno mogu da ih izbroje osam komada. Baba i deda je četvoro, a roditelja dvoje. Ako dovoljno vladaju matematikom skapiraće da broj predaka u istom kolenu zavisi od broja dva i rednog broja kolena. Tako dolazimo do kurajbera (muško), odnosno kurajbere (žensko) u četrnaestom kolenu. Matematika kaže da ih svaka osoba ima 16.384 komada ukupno.
Ako uprosečimo da je svako od predaka – čije nazive imamo do šesnaestog kolena – svoje direktne potomke dobio sa 25 godina, svako od nas je pre četiri veka imao 32.768 belih orlova i isto toliko belih pčela. Četiri veka… To mu dođe delom Habsburško, a delom Osmanlijsko carstvo. Bar kad je o ovim prostorima reč.
A da li svako od nas ima baš toliki broj predaka šesnaestog ili bilo kog manjeg kolena ili je tu bilo malo “mešanja”? Da li je u snošajem iniciranoj razmeni genetskog materijala bilo “čistih stranaca”?
Daljim putovanjem u prošlost na relaciji roditelj roditelja uviđamo da je Balkan premali, jer već kod 21. kolena (dakle tu oko 500 godina unazad) prelazimo preko miliončeta. Novije verzije Excel-a rade s većim brojevima, pa sada lako saznajemo da ne treba ići ni pun milenijum u prošlost da bismo “preskočili” 107 milijardi, broj ljudi koji je ikad rođen na planeti Zemlji, jer 237 = 137.438.953.472.
Zaključak je jasan – nikog od nas ne bi bilo da nam u familiji nije bilo incesta. Dalekoj familiji. Svakako genetski dovoljno udaljenoj.
Ali ako sedneš na slobodno mesto u autobusu gradskog saobraćaja, pa osetiš da je toplo, budi bez brige. Znaj da je to mesto ugrejao neki tvoj rođak.