Tamo gde mogu da radim šta hoću

Love Sculpture je jedna od onih grupa iz druge polovine šezdesetih koja je u samo par godina napravila takav zaokret u karijeri da je, slušajući njihova dva snimljena albuma, prosto neverovatno da ih je snimila ista ekipa. Njihov debi album Blues Helping (1968), iako se sastojao od dobro poznatih soul i blues pesama velikih majstora, bio je pokazna vežba kako mogu ozbiljno da zazvuče engleski klinci kada sviraju “crnu” muziku. Na njemu je zablistao mladi gitarista koga danas svi dobro znamo – Dave Edmunds.

I kada se pomislilo da je Britanija dobila još jednog od gitarističkih bogova, poput Claptona, koji će svirati bluz čitavog života jer ga ima u malom prstu, Edmunds je video Keitha Emersona i The Nice.… Nastavite sa čitanjem >>

Ој, кафано: сплав 1

Не, не отварам нову серију, нема толико материјала. Ем госпоја боље кува од већине кафанских кувара, ем код куће имамо бољи избор пића. Ал’ понекад се ваља, због друштва и амбијента. Овај код куће сам већ намртво исфоткао, па нек натрчи нешто различито.
Ако истрајем на ту страну, можда ћу најзад заокружити теорију о кафанској комплетности. По њој, кад се помноже амбијент и клопа добија се број који не може бити већи од неке тамо константе, коју још нисмо утврдили. Шта се може, не да се емпирија без довољног узорка.
Тако на једном крају криве имамо комбинацију одличног амбијента са лошом клопом и минималистичким избором пива.


(велика)

На другом крају су којекакве соцреалистичке кутије са голим зидовима, ћумези са подом од виназа или нафтираним патосом и надрканим келнерима у алтернативно белим блузама, које зачудо имају генија за кувара и газду који не жали материјал.… Nastavite sa čitanjem >>