Uključi me

Za The Tubes sam saznao iz muzičkih novina koje su sredinom sedamdesetih pisale o novoj senzaciji koja dolazi iz Amerike. Novinar Melody Makera je oduševljeno pisao o njihovom nastupu i tvrdio da su oni “nova stvar” koja će dobro prodrmati njihovu muzičku scenu. I zaista, nekoliko meseci kasnije, uspeo sam da čujem njihovu najpoznatiju pesmu. U muzičkom smislu, “White Punks on Dope” nije bila ništa epohalno novo, ali je jasno ukazivala da ovi momci itekako dobro znaju da se zajebavaju.

Baš kao i pojedini uvrnuti Englezi.… Nastavite sa čitanjem >>

Božićna čestitka od prostitutke iz Mineapolisa

Kada slušate muziku Toma Waitsa, postoji mogućnost da osetite karakterističnu memljivu mešavinu mirisa novembarske magle, vlažnjikavog uglja u furuni, dima jeftinog duvana pod tavanicom i kiselkastog piva prosutog po prljavom patosu, kao da stojite na pragu neke polumračne kafane u predgrađu. Štaviše, javiće se i slika koja prati taj miris i vi ćete poželeti da uronite u nju, a čak ni misao o tome da biste na tom mestu mogli doživeti nešto zbog čega ćete pre ili kasnije zažaliti ne bi bila dovoljna da se okrenete i brzim koracima se izgubite niz mračnu ulicu.… Nastavite sa čitanjem >>

Buntovnica

Pre nekoliko godina, listajući Rolling Stone, najozbiljniji američki muzički časopis, naišao sam na hvalospeve za pesmu “Emmylou”. Kako znam samo za jednu meni veoma važnu ženu koja nosi to ime, ni sekunda mi nije bila potrebna da kliknem na video. Ugledao sam dve klinke koje se muvaju po pustinji Arizone i pevaju:
Oh the bitter winds are coming in
And I’m already missing the summer
Stockholm’s cold but I’ve been told
I was born to endure this kind of weather
When it’s you I find like a ghost in my mind
I am defeated and I gladly wear the crown

I’ll be your Emmylou and I’ll be your June
If you’ll be my Gram and my Johnny too
No, I’m not asking much of you
Just sing little darling, sing with me


What the fuck!! Jesu klinke, ali imaju dobre uzore. Winking smile

O čemu je cvrkutala Žar-ptica dok nismo pazili

Pravo da vam kažem, dugo sam se dvoumio da li da upotrebim ovaj snimak kao predmet rubrike. Da se ne uvredite: većina slušalaca ne želi da se izlaže ovolikoj količini muzike po jedinici vremena. Ako baš hoćete, i ja moram da biram kad i kako ću sebe da izložim nečemu poput ovog; ne uspeva mi baš uvek. No, trik je u tome što ovde nema kockanja: veliki ulog najčešće vrati i veliku dobit, što beše i u ovom slučaju. A to je nešto što ne bih hteo da vam objašnjavam čak i kad bih bio sposoban za to.

Iz ove kože se ne može: jeste nedelja popodne, ali nema odmora. Jer, danas slušamo muziku Igora Stravinskog.

I što bi rekao onaj armunikaš: mi se izvinjavamo.… Nastavite sa čitanjem >>

Digni ruku

Cevka, sem što se može da bude još jedna od zaluđica ako nemate mere, pokazala se, ponekad, vrlo korisnom. Nikada ne znate ko će i kada izvući neki prastari snimak iz budžaka, a neki od njih su naprosto fascinantni!

Puštajte odmah!



A ja ću da se pozabavim backgroundom. Nerd smile

Heya

Odlazak na pijacu, što se podrazumeva da radi svaki dobar domaćin, predstavlja neki vid zabave za mene. O diskusijama sa seljacima sam već pričao, a druga strana koja me zabavlja su susreti sa nekim ljudima koji se, uglavnom, samo tu dešavaju. Razmeni se po koja reč, pitamo se za decu i zdravlje i nastavimo svaki svojim putem. Ovde nedelje sam naleteo na starog poznanika sa kim imam malo šta zajedničko. I on je naložen na muziku, ali je ostao u prošlosti – još uvek je u potrazi za najdužom solo deonicom gitarističkih heroja, a uporno tvrdi da se nikada neće svirati tako dobra muzika kao što je to bilo krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih.

Mnogo puta smo se na ovom mestu uverili da to nije tačno. Nerd smile