Једна од пре: шта овде пише?

План је био да дочек буде фото сафари. Успут је требало да испробам докле тај блиц уопште добацује, пошто у спецификацијама спомиње неких сулудих 60 метара при ИСО 100, вероватно кад призумира до краја. Дакле, правац град и осврћи се.

Испало је да је први улов наишао и пре него што сам извадио блиц. На прилазу мосту нов графит, на истом оном месту где смо већ више пута били.

(велика је широка 2625 пиксела, ово је фотокрп)

Ово је отприлике гранични прелаз између центра (који се завршава мостом) и кинеске четврти (што је житни трг, где у свако доба има између пет и осам кинеских дућана – један је неко време био у тој жутој кући преко пута). Дућан иза мојих леђа, који баца овако добро светло из излога, није тај него од оне друге врсте, спортска обућа чувених марака за које никад нисам чуо.

Графити, нарочито кад су овако уредно урађени и још нису запатили родбину преко себе, дођу згодан начин да се мало освежи видик без копања и зидања, а бруталистички натур бетон прилаза мосту им је природно станиште. У приложеном случају, ова сребрна фарба за кола чункове (која се, ко зна зашто, у народу зове бронза) би вероватно изгледала усрано да није овог светла. Џаба ти метал ако се не пресијава, а неће се пресијавати неосветљен.

Ово је лагани аутокрп од само два снимка, више није требало а мање није могло – призор ове величине се не да другачије уфоткати са једва три метра растојања, јер овим сочивом не може јаче да се одзумира. Пролазника још није било, тек је 21:33, дочек на тргу се заукава тек око 23. Од обраде, скоро ништа, мало гуркао кривуље, одсекао плочника и готово.

Него… ствар која ме копка. Кад гледам ове графите, осећам се као мој зет Амер кад је учио ћирилицу. Све иде лепо и глатко док не дође до курзива – изгледа довољно различито од верзала да је на њему скрљао буџу и са читања јеловника прешао на оно што је имао у тањиру. На већини оваквих графита слова су, чини ми се, само глина од које аутор обликује шта хоће, а ако на крају још и буде могло да се прочита, калај работа. Ако не, није ни битно. Ипак, копка ме: шта ту пише?