Kalimero

Vozačku dozvolu imam od 1992. godine. Početak jeseni. Ali sam putničkim vozilima počeo da upravljam početkom proleća. Devet godina ranije.

Prva permis de conduiredozvola vremenski ograničena na tri godine. Prihvatio to bez problema. Stepen miopije kojim sam kasnije “regulisao vojnu obavezu” uslovio je da češće zanavljam vozačku. Međutim, to zanavljanje nije puka formalnost (ova taksa, ona taksa, eventualno nova slika) kao što je imao bilo ko od mojih vršnjaka koji su već dobili svoju permis de conduire.

Pre svakog produženja dozvole morao sam da prođem lekarski pregled. Ne samo očni, nego kompletan. Psiholog, psihijatar, oftalmolog, lekar opšte prakse, koji na koncu svega i lupi onaj pečat “uz ograničenje da nosi naočare”. Prvih tri-četiri navrata na tri godine, kasnije na pet.

Naravno, trajanje međunarodne dozvole “prati” trajanje redovne dozvole.

U početku sam to prihvatao, ali moje frustracije su s godinama postajale veće. Ljudi iz okruženja koji bi slabovidost stekli nakon inicijalnog pregleda za polaganje vožnje uredno su dobijali dozvole na deset godina. I produžavali ih bez ikakvog pregleda. A imam i komandna tabla, auta il' aviona - svejedno; ionako je ne vidim!poznanike koji nikad ozbiljniji pregled kod oftalmologa nisu imali, a do komandne table ne mogu da “dobace” bez optičkih pomagala. Nepravda, pa to ti je!

Na pregledima je već postala srpska klasika – ozbiljniji su pregledi kod psihologa i psihijatra, nego kod oftalmologa. A njegov izveštaj, irelevantan za eventualni nabavku naočara, se svodio na “uz ograničenje da nosi naočare”. Kad sam prešao na sočiva, potonji mi je verovao na reč u vezi sa jačinom dioptrije, jer nije imao higijenske uslove neophodne za vađenje sočiva i utvrđivanje tačne. Kô da je nekome u čitavom tom sistemu, osim meni, bitno kolika mi je dioptrija. Samo da se otalja posao; pare su ionako već uzeli.

Jednom sam kod psihijatra imao kvazi-anegdotu. Iznesoh ovu frustraciju o kojoj pišem i dobih odgovor “koga ovo ne frustrira ne dobije prolaznu ocenu kod mene”.

Na poslednjem najsvežijem pregledu skoro pa dobih grdnju od oftalmologa što do sada nisam išao na lasersko skidanje dioptrije. Nisam znao da je to obavezno, rekoh. Sledio je nastavak prekora “Daću ti dozvolu bez ograničenja, ali da mi obećaš da ćeš ići na pregled za skidanje dioptrije. Imaš sad te privatne klinike. To više i nije tako skupo”. Nisam stigao da uzvratim na tu rečenicu, ali nepotvrđeno obećanje ispunih. Išao sam na pregled za lasersko skidanje dioptrije.

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Komentari, Koncepti, Pojave i označen kao , , , . Overite permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.