Times are hard
You’re afraid to pay the fee
So you find yourself somebody
Who can do the job for free
Pre neki dan, prilazi mi Jasna, smejući se, pa mi veli: “Možda sam pronašla optimalnu definiciju za grupu Steely Dan.” Ispostavilo se da je u nekom filmu, seriji ili gde već uhvatila scenu u kojoj neke ženetine raspravljaju o smislu života, svemiru i svemu ostalom, pa je neka od njih pomenula Steely Dan. Većina sagovornica u razgovoru se zapitala o čemu je reč, da bi jedna od njih pobedonosno utvrdila:
– Znam! To je ona dosadna muška grupa!
Sad, prepirao bih se ja kad bih znao da bi to bilo gde odvelo. Uostalom, ne bi Jasna čačkala moju privrženost toj grupi da nije znala da ću reagovati onako kako i jesam: od srca sam se nasmejao. Najzad, ko god da je smislio tu frazu, strefio je u središte mete.
Kada je o muzici reč, ne prepirem se odavno: digao sam ruke od ćorave rabote. Da li je nečije mišljenje o mom izboru muzike afirmativno ili negativno, nema nikakvu ulogu u tom izboru. Prosto, radije trošim svoju energiju na pronalaženje veza između informacija do kojih dolazim, sve sa namerom da o okolnostima nastajanja te muzike saznam više. Dva su cilja tome: boljim razumevanjem okolnosti nastajanja muzike bolje ću razumeti i samu muziku; a trud će me sigurno dovesti do još muzike koju ću rado slušati.
When you need a bit of lovin’
Cause your man is out of town
That’s the time you get me runnin’
And you know I’ll be around
Znajući sa kakvim ludakom ima posla već trećinu stoleća, Jasna se takođe ne prepire mnogo sa mnom. Kada smo kod kuće, muziku zajedno slušamo najčešće za ručkom i tada izbor obično padne na Billovu perfektnu plejlistu na Radio Paradise ili, ređe, na sadržaj paketića od tetke iz Kalinjingrada, ako nam pošalje nešto što oboje volimo. Steely Dan, prosto, nije na tom spisku uzajamnih preferenci i tu se ništa ne može, jer eto, utvrdismo i to, reč je o dosadnoj muškoj grupi. 
Dakako, Jasnino posmatranje te muzike ni izbliza nije toliko plitko: oboje smo značajan komad svog života posvetili muzici, ne samo kao slušaoci, pa znamo ko kosi, a ko vodu nosi. Ta nova krilatica je samo fraza, prečica ka podsećanju da o ukusima nema rasprave. Fakat, moja draga ne može da podnese glas Donalda Fagena i, ako baš hoćete, ja u tom stavu ne vidim ama baš ništa čudno niti upitno. Najzad, ne volim taj glas bogzna koliko ni ja, ali ono što volim kod Steely Dan preteže i oni trajno ostaju veoma visoko na mojoj lestvici poštovanih.
I’m a fool to do your dirty work, oh yeah
I don’t want to do your dirty work no more
I’m a fool to do your dirty work, oh yeah
Uto se prisetih kako Jasna zapravo voli njihov prvi album Can’t Buy a Thrill (1972). Taj album je lako voleti, jer je besprekoran u svakom pogledu. Jedna od karakterističnih pojedinosti tog albuma u odnosu na sve druge u opusu grupe jeste raznovrsnost rešenja u izboru vokala: tri numere na albumu ne peva Donald Fagen, već na jednoj peva bubnjar Jim Hodder (“Midnight Cruiser“), a na dve David Palmer (osim današnje pesme “Dirty Work“, to je i meni izrazito draga pesma “Brooklyn Owes the Charmer Under Me“). Pride se na albumu zatiču i neka rešenja u dva i tri paralelna vodeća glasa; dakle, ne računam redovne prateće harmonije u raznim refrenima, gde ima i odličnih ženskih glasova.
Čak i kad gledate samo tu dimenziju prvog albuma Steely Dan, utvdićete da je vrlo zanimljivo. Izvlačenje pojedinih karakteristika muzike Steely Dan je mogući ključ za razumevanje, ali to je druga priča.
Light the candle, put the lock upon the door
You have sent the maid home early like a thousand times before
Like the castle in its corner in a medieval game
I foresee terrible trouble and I stay here just the same
Nažalost, ono što je usledilo u karijeri grupe Steely Dan nije bilo povoljno za pevače. Najpre brojne personalne promene, koncentracija na sve složenije muzičke aranžmane, a potom i svođenje knjige na duet zainteresovan samo za studijski rad – sve su to bili razlozi protiv održanja pevača. David Palmer je otišao pre nego što je bend dobacio do drugog albuma. Koliko mi je poznato, Palmer je pridružen grupi na predlog nekih glavonja u matičnoj izdavačkoj kući (zatičem i informaciju da je to zakuvao Skunk Baxter), jer Fagen tada nije bio siguran u svoj glas na živim nastupima.
Kreativni zamah koji je usledio izvesno nije bio Palmeru po volji. A po nekim biografskim navodima, ni grupi nije bila po volji Palmerova sklonost ka štogod preteranom konzumiranju alkohola. Šteta, jer dueti sa Fagenom, pogotovo pesma “Turn That Heartbeat Over Again“, pokazali su da se ti glasovi odlično slažu. To je mogao da bude odličan originalni argument u više pesama te faze rada grupe. Eh, šta se babi snilo… Hm…
I’m a fool to do your dirty work, oh yeah
I don’t want to do your dirty work no more
I’m a fool to do your dirty work, oh yeah
U međuvremenu, otkrio sam i to da je David Palmer otišao u druge vode: nekad perspektivni pevač je početkom novog milenijuma postao profesionalni umetnički fotograf. A saznajem da je tužio matičnu grupu zbog, navodno, neisplaćenih tantijema za emitovanje na striming servisima. Period na koji se odnosi tužba volšebno se poklapa sa tim periodom bavljenja fotografijom. Sad, ne znam zašto bi grupa bila kriva što čovek ne može da proda dovoljno fotografija (mada, ni ja nisam bolji, ali makar ne pokušavam da prodajem svoje radove). Mada… Je li to ta globalizacija što pričaju na televiziji, pitam se…