Velike nade u nešto što je davno prošlo

Beyond the horizon of the place we lived when we were young
In a world of magnets and miracles
Our thoughts strayed constantly and without boundary
The ringing of the division bell had begun
Zamisli ti samo to moje iznenađenje dok sam, čačkajući listu do sada objavljene muzike na Suštini pasijansa, spontano otkrio da posle dve hiljade i palac pesama još uvek nismo slušali najbolju numeru Pink Floyda iz post-Waters perioda.

Red je da se to ispravi što pre, jer ne samo da je reč o fantastičnoj pesmi intrigantih stihova, već i o odličnom video-spotu u režiji uvek Storma Thorgersona, kreativnog genija čiji lični doprinos vizuelnom identitetu Pink Floyda nije moguće lako premeriti.

E, tako. Sad možemo malo i da usporimo.… Nastavite sa čitanjem >>

Slatka k’o proleće

Na samom kraju šezdesetih, uzbuđenje oko hipi pokreta i psihodeličnih tripova je počelo da se stišava. Magija sa ulica San Francisca i Los Angelesa nije više bila ista, a mnogi od umetnika su potražili mirnija mesta za svoj rad. Ruralno je bilo u modi, bilo da su to bile farme u kalifornijskoj pustinji, čuveni Laurel Canyon ili planinske zabiti. Jedna od hipi komuna se skrasila u okolini Denvera, Colorado, a nedugo zatim pokrenuta je diskografska kuća Tumbleweed koja je mnogo obećavala.

I danas je gotovo zaboravljena.… Nastavite sa čitanjem >>

Ti me zabavljaš

Nema muškarčića koji se krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih nije palio na Debbie Harry i grupu Blondie. Tadašnji muzički časopisi i oni “za omladinu” bili su preplavljeni njenim fotografijama, a uspešni singlovi grupe su se vrteli na radiju i u diskaćima. S pravom, jer to su bili veliki hitovi i činilo nam se da mogu da nam dočaraju atmosferu iz legendarnog Studia 54 u New Yorku, o kome smo mogli samo da maštamo. Kao i o druga dva para dobrih nogu koja su izazivala “vlažne snove”…



Setićete se, pripadale su pevačicama grupe ABBA. Smile with tongue out

Kome trebaju jučerašnje vesti?

Kad se izludim nenormalnom količinom posla, ova moja luda glava krene da jurca u svim mogućim smerovima. Preksinoć, umesto da odem na spavanje kao što to čini ona nekolicina pametnih ljudi koje poznajem (svi rano ležu i rano ustaju – tačnije, obojica), ja kliknem na neke portale vesti, e ne bih li saznao šta se zbiva sa druge strane mojih večito spuštenih roletni.

Bila je to greška, naravno.

Krug meandrčenja koji se desio u sledećih desetak minuta toliko je šašav da to zaista moram da podelim sa vama. U sredini priče se nalazi ova pesma, a pošto je to jedini normalan deo priče, onda je i opravdano da krenemo iz sredine.

E, tako.… Nastavite sa čitanjem >>

Šta je pisac hteo da kaže

Muzičari, kao i ostali umetnici, često znaju da povlače neuobičajene poteze koji iznenađuju poštovaoce njihovih dela. Ako se, recimo, pitate zašto nismo više pisali na blogu o Bobu Dylanu, stvar je jasna – da smo se mi pitali, već biste ovde našli već stotinu priča o njegovim pesmama. Ali je ovaj autor protivnik javnog objavljivanja njegovih dela, pa čemu onda pisanje ako nemamo mogućnost da to ilustrujemo muzikom.

Da ne ulazim u razloge zašto je to tako.… Nastavite sa čitanjem >>

Ranac

Nedelja je, tek sam dva puta srknuo nesicu iz šolje, još krmeljam i sasvim je normalno da mi se mozak i telo još nisu sastavili. Gledam da nešto pustim dok prelistavam novine, a ništa konkretno mi ne pada na pamet. Dok brljam po folderu koji se simptomatično zove Pristigli, ugledam naslov Curiosities From The San Francisco Underground Vol. 1 i začudim se odakle se stvorio – mora da je iz neke razmene koju nisam ni konstatovao.



Nema veze, u pitanju su snimci sa radija i koncerata iz vremena koje volim… Puštaj.… Nastavite sa čitanjem >>