Мука с речима: све је то провидно

Реч “провидно” нам је, веровали или не, из латинског. Али та прозирност (која је бар у корену наша) је, изгледа, толико важна ствар, да смо за њу запатили још неколико речи, углавном ресавском методом.

Ајд као фоткаџија да кренем од најдоброћудније из тог шпила: дијапозитив. То је скарабуџен израз, од дијафанос (διαφανής), прозиран, и позитиван – дакле у грчко-римском стилу. Означава фотку на прозирном филму а не на папиру. Убацује се у пројектор, или иза већег сочива, или служи за вежбање ока. Реч је очигледно била мало тешка за Амере, па се то код њих зове (фотографски-) слајд, што ће рећи клизавица, клизач, тобоган и слично, јер уклизава у пројектор. Могли су одабрати и било коју од педесет других преоптерећених речи, са истим резултатом.

Друга реч са овог провидног списка је у ствари читава гомила. Прво, провиђење односно провидност (како кажу сусједи из комшилука), што ја замишљам као неку натприродну силу која ће гледати да обезбеди шта већ треба и да испадне како треба. Тј овде оно про- не значи кроз него унапред. Но, одатле имамо и провизију, која отприлике значи “нешто што треба обезбедити”, тј услов за нешто, а у нашем значењу је обезбеђен онај коме буде исплаћена. На то се надовезују дубровачки провидури, које је спомињао Марин Држић, ваљда некаква мурија ака обезбеђење, а на њих онда данашњи обезбеђивачи услуга (мобилне телефоније и интернета, а код Амера и радници из тзв. индустрије здравља) звани провајдери (буквално: обезбеђивачи здравствене неге, health care providers, у складу са самоуправном терминологијом наставника разредне наставе и индивидуалних пољопривредних произвођача). Имамо ту и провизорно, импровизацију, а остале речи читаоцу за домаћи…

Трећа је транспарент. Зашто се комад платна са словима, разапет на летве, зове тако кад по правилу није провидан? Можда је некад био, као што се још увек ради кад га окаче о реп авиона па га тако возе изнад плаже. Ал’ тај нема летве, осим оне на почетку, што га држи да се не изувија. Сви остали, од оних првомајских па докле год ми памћење сеже, нису провидни – јер ко би то читао страга? Зашто се то тако зове, остаће ми нејасно.

Још мање ми је јасно зашто се од политичара и надасве политичких тела у данашњој политици очекује транспарентност. Па напунили би гаће да им неко каже “баш је провидно то што радите”.