Amerikanci obožavaju akronime, pa je meni zapalo da odgonetnem šta to znači VAST. Današnja tehnologija nesebično pomaže (VAST je, po zamisli autora, Visual Audio Sensory Theater) što je veoma ambiciozan pristup stvaranju muzike, a rezultati koje je postigla grupa ovog imena je… Recimo, problematična.
Tako je uvek kada jedan čovek preuzme sav teret na sebe.
VAST je čedo gitariste/songwritera Jona Crosbyja koji je veoma rano prepoznat kao veliki talenat. O njemu, tada trinaestogodišnjaku, pisao je i magazin Guitar Player svrstavajući ga u najperspektivnije mlade nade koje čeka svetla budućnost. No, u stvarnom životu i biznisu, ne mora da bude tako. Mnogo puta smo već pisali o genijalcima koji su se, negde uzgred, pogubili i potonuli u anonimnost.
Iako klasično školovan muzičar, Crosby kao da ima problem kom bi se stadu priključio. Sa jedne strane su mu, normalno, uzori gitaristički heroji srednje generacije (Steve Vai, Joe Satriani), a sa druge grupe poput U2, Smiths ili Depeche Mode, pa se na snimcima grupe VAST stalno šetate između nekakvog ambient roka, elektronike i alternative, da bi poslednjih godina preovladao akustični i svedeni pristup.
Ako izdržite slušanje i šetanje po žanrovima i njihovim podvrstama, pronaći ćete i neke zaista sjajne pesme. “Thrown Away” je moderna, odlično producirana, uobičajena mladalačka jadikovka zbog propale ljubavi. Narator, očigledno, ne zna šta bi dalje, ima krizu identiteta i oseća se odbačenim. I, umesto nekakve katarze, kada su u pitanju ovakve pesme, ne dešava se ništa. Sem što u vazduhu ostaje pitanje – jesam li ja, zapravo, odbačen?
Nadam se da je, u međuvremenu, Crosby razrešio sve svoje dileme, jer ga ne bih odbacivao. Samo da još snimi album koji je koherentan, sa jasnim početkom i krajem.