Eto šta se desi (kada si fin)

Bliži se gotovo 10 godina kako sam se otarasio televizije (gledanje po koje utakmice se ne računa) tako da sam preskočio sve one zabavne emisije u kojima zasijaju mladi talenti. No, očigledno je ta vrsta zabave vrlo popularna pa me je komšija sinoć, prilično konspirativno, pozvao kod njega da čujem i ocenim pevanje novog domaćeg “čuda od deteta”. Bio sam pomalo skeptičan kada se pojavilo minijaturni dečak koje još nije pošao u školu, a sumnja se produbila kada je počeo da peva jednu od onih grandioznih balada Zdravka Čolića koje traže iskusnog pevača sa zlatnim grlom.

No, mali se virtouzno izborio sa pesmom ni u jednom trenutku ne gubeći intonaciju. Prosto čudesno!

U tom trenutku sam pomislio na The Jackson 5 i, naravno, Michaela Jacksona, koji je u trenutku kada su pobedili na sličnom takmičenju imao približno isto godina kao i ovaj naš klinac.

Za razliku od Michaela Jacksona i njegove braće, pomenuti klinac nikada neće dobiti pravu šansu, jer u zemlji Srbiji i njenoj okolini ne postoji muzička mašinerija koja bi ga podržala. Amerikanci su The Jackson 5 pretvorili u jedan od najvećih fenomena popularne muzike krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, pravu hit mašinu (a možda i poslednju) za Tamlu Motown, pre no što se ova kuća okrenula autorskoj crnoj muzici, poput one koju su stvarali Stevie Wonder i Marvin Gaye.

The Jackson 5 su izvodili zarazni funky/pop/soul i sipali hitove kao iz rukava, pa se mnogi prema njihovom radu odnose potcenjivački smatrajući da je ta muzika bila previše komercijalna. No, publika je volela taj njihov mladalački šmek i optimizam koji su širili, pa su se njihove singlice i albumi prodavali u milionskim tiražima. A veliki novci, koji uz to idu, vazda su bili merilo uspeha na “trulom zapadu”.

Destiny (1978)Današnja pesma potiče sa četrnaestog albuma The Jacksonsa (promenili su diskografsku kuću, pa i ime grupe) po imenu Destiny (1978). Na njemu su stvari vrlo ozbiljne, a braća su autori svih pesama. Ekipa im je pojačana nekim zvučnim imenima (Michael Sembello, Paul Jackson Jr., Rick Marotta, Greg Phillinganes), što govori da se o svemu mislilo i pažljivo radilo. Rezultat je bio odličan – album je prodat u 4 miliona primeraka.

That’s What You Get (For Being Polite)” zatvara album i jasno pokazuje da je Michael Jackson porastao i u stanju je da napiše ozbiljnu pesmu. To je priča o čoveku koga potraga za ljubavlju i strah od usamljenosti teraju da čini i ono što, možda, ne bi hteo. Kriza identiteta, valjda, kao i u svim slučajevima kada se bilo ko oseća nesigurno.

Već naredne godine Michael Jacksona će uzeti pod svoje proslavljeni Quincy Jones, što će rezultirati, barem po meni, njegovim najboljim albumom Off the Wall (1979). Tokom osamdesetih postaće najtiražniji muzičar na svetu.

A talentovanog dječarca sa početka priče će, verovatno, pojesti mrak. Kao i sve nas.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte NEĆE biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

CAPTCHA ImageChange Image