Neke neobjašnjene senke

Kada se neka muzika vrti oko tvog opšteg muzičkog ukusa, onda ju je lako primati zdravo za gotovo, bez potpitanja. Tu čak nastaje ona pozitivna povratna sprega u kojoj muzika proizvodi uživanje, uživanje dovodi do još muzike, pa tako u krug dok ne ukapiraš da perpetuum mobile zapravo postoji, zahvaljujući tome što je muzika je predmet metafizike pre nego što je nekakva matematička kombinacija frekvencija složena u nekakve šablone.

Pravi cilj svake dobre muzike je dodir magije.

Međutim, ponekad se navuku tmasti oblaci. Nešto se desilo, pa najbolji muški vokalni duet u istoriji rock’n’rolla više ne postoji.

Graham Nash je u više navrata ispričao kako je počela ta magična saradnja, a mislim da smo to pominjali i ovde negde. Uglavnom, engleska grupa The Hollies je bila na američkoj turneji, zatekli su se na zapadnoj obali SAD. I ko će sad znati kako je Graham Nash završio u Laurel Canyonu, najpoznatijem prebivalištu umetnika tog vremena, u kući mame Cass Elliot, tamo gde su nastali neki od najvažnijih paktova popularne muzike tog doba i gde su svi zaboravili kojeg je ono meseca počela žurka koja još uvek traje. Bio je mart 1968. i kod mame Cass se tog odsudnog dana zatekoše Stephen Stills, koji je upravo rasformirao Buffalo Springfield i nije znao šta će sa sobom, i David Crosby, kojeg su još pola godine ranije izbacili iz grupe The Byrds, ali on je još uvek znao šta će sa sobom (da vodi računa o tome da sutra više ništa ne zna, eto šta). Nash se bojažljivo pridružio džemiranju ovde dvojice na terasi, što će se posle pokazati kao pakleni plan mame Cass. Nedugo potom sva trojica su složila glasove toliko savršeno kao da im je sam vrag napisao aranžmane, svi su ućutali da čuju to, a mama Cass se zadovoljno smešila u prikrajku.

Nash je ispričao kako je zbog toga što je čuo tog dana odlučio da ostane da peva sa tim ljudima. Sad odmah i zauvek – samo tako. Da bi to bilo moguće, morao je da napusti sve, i to u doslovnom smislu: napustio je grupu koja je još uvek imala zakazane angažmane, ostavio je ženu i dete u Engleskoj i kompletan bankovni račun s njima, ostavio je zemlju u kojoj je celog života živeo i sazreo… Sve.

Tako je počela grupa Crosby, Stills & Nash, kojoj se na mahove, pa tako sledećih 45 godina, pridruživao i Neil Young. Radili su zajedno, radili solo, svako je sa svakim sarađivao, svako je svakome pomagao i odmagao, svako je svakog ponekad zajebao, svako je svakome odmah oprostio, igrali gusala-masala, točak se okretao, nije se znalo ko pije a ko plaća, a iza svega je ostajao veličanstven trag u vidu muzike koja je na mahove lomila sve okvire kako bi mogla da stane u prostor koji joj treba.

Recimo, na prvom solo albumu Grahama Nasha Songs for Beginners (1971), na kojem se inače nalazi studijska verzija današnje pesme “Chicago“, Neil Young svira klavir tu i tamo, David Crosby svira gitaru tu i tamo i peva kojekuda, a Stephen Stills se nije tu zatekao samo zato što je upravo tada bio vrlo zauzet sa svojim aktuelnim projektom Manassas

Songs for Beginners (1971)

Koliko je tu dešavanja bilo – tih godina naročito – to možda niko nikad neće moći da ispriča odjednom. Preko svega što se dešavalo, jedno je bilo konstanta: gde je Crosby, tu je Nash. Gde je Nash, tu je Crosby (osim ako nije u zatvoru). I tako od tog marta 1968. do nedavno.

Ne “do danas”, kako bi fraza trebalo da glasi: tek do pre par godina.

Nešto se desilo, pa duet Crosby & Nash više ne postoji. Duet koji ne samo da je napravio uticaj na svet svojim radom, i bolje za sve da vas sad ne podsećam na sve to, nego su nas obarali s nogu i svojim “uzgrednim” gostovanjima, poput ovog:

A šta bi?

Džentlmen kakav je oduvek bio, Nash nam to nije rekao. Samo je jednom skrenuo pažnju na to da “…u ovom času uopšte ne razmišljam o mogućnosti neke buduće saradnje sa njim”. A u nedavnom intervjuu, u kojem je zakačena informacija da su CSN&Y dobili atraktivnu ponudu za neke koncerte, Nash je prokomentarisao da to sasvim sigurno neće biti moguće, jer “niko ne govori sa Crosbyjem” – ne samo on, nego ni Young ni Stills… A šta je potrebno, pa da ponovo sarađujete, pita zabezeknuti novinar. “Potrebno je da ga ponovo zavolim”, reče Graham Nash ne skidajući izraz razočerenja s lica°.

E, jebi ga.

 

__________
° I kako to obično biva, na internetu je moguće pronaći sve, osim dvaput. Pola sata sam tražio video snimak u kojem sam video i čuo tu izjavu – i nisam uspeo da ga pronađem. Biću zahvalan čestitom čitaocu ovih redova koji pronađe taj snimak i podeli ga sa nama u komentaru.
Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Fonoteka i označen kao , , , , , , , , , , . Overite permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.