Radije bih oslepela

Ellington “Fugi” Jordan je bio jedan od brojnih soul/funk songwritera iz šezdesetih kakvih ima na stotine. Krajem šezdesetih je zaglavio u zatvoru zbog ko zna čega, a poseta njegove prijateljice Ette James, ispostaviće se, bila je presudna što će samo jednom pesmom ući u muzičke antologije. Navodno, Etta i Fugi su zajednički kompletirali pesmu, a našla se na njenom albumu Tell Mama (1968) već naredne godine. Kao koautor pesme “I’d Rather Go Blind” potpisan je tadašnji Ettin “dečko” Billy Foster iz, navodno, finansijskih razloga.

Pesma bi, verovatno, ostala “jedna od Ettinih” da je se nisu dohvatili belci.

Prvo su je obradili Chicken Shack, britanska bluz grupa koju je predvodio sjajni gitarista Stan Webb, mada se danas ove grupe više sećaju po njenim članovima koji su napravili sjajne karijere. Klavijaturistkinja i pevačica Christine Perfect je svetsku slavu ostvarila u grupi Fleetwood Mac, a saksofonista Chris Wood u grupi Trafic. Plasman singla u njihovoj izvedbi u prvih 15 na top listi je bio veliki uspeh.

No, glavna stvar se desila par godina kasnije. “I’d Rather Go Blind” je završila na albumu Never A Dull Moment (1972) tada zvezde u usponu Roda Stewarta. Današnji Sir Roderick je, prema Ettinim rečima, tada otpevao “definitivnu verziju” ove pesme.

Normalno, bilo je tu i obrada drugih velikih igrača – od B.B. Kinga i Paula Wellera do Beyoncé, pa se prosto nameće pitanje šta je to što ovu pesmu čini velikom? Meni se čini da je odgovor na ovo pitanje lak: to je vrlo jednostavna priča o ženi zaslepljenoj ljubavlju i njenoj zavisnosti od partnera koja iz toga proizilazi. A to su, mahom, svi ljudi iskusili.

Alexis Corner - deda britanskog bluesaOve priče, verovatno, ne bi ni bilo da nisam nabasao na ovaj čudesan snimak. Alexis Korner, “tata” engleskog bluza, kod koga su školicu prošli svi viđeniji muzičari tokom šezdesetih, nešto je slavio. Za tu priliku, u legendarnom Marquee klubu u Londonu okupio je ekipu sastavljenu od svoje “dece”.

Normalno, većina vas će, gledajući ovaj video, seći vene na ritam sekciju The Rolling Stonesa (Bill Wyman/Charlie Watts) i pevačicu Ruby Turner, no pažljivom posmatraču neće promaći prisustvo Iana Stewarta za klavirom i soliranje Mela Collinsa na saksofonu.

Za mene je to i više nego dovoljno. A vi, kako hoćete. Hot smile

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Fonoteka i označen kao , , , , , , , , . Overite permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.