Bakine ruke

Uloga bake u životu svakog deteta može da bude neprocenjiva. Naravno, pod uslovom da nije nadžak-baba, pa sa njom ima više problema nego koristi. Moja, po majci, bila je fenomenalna i u njenom društvu sam proveo veći deo života. Ona me je naučila esencijalnim stvarima (jer su roditelji veći deo dana radili), strpljivo ispunjavala sve moje hirove, vodila me redovno u bioskop još u predškolskom uzrastu, smišljala muftakise (njen izraz za ono što smo zajednički činili, a da roditelji ne znaju) i kupila mi je prvi gramofon i ploču.

Imalo bi još štošta da se ispriča o njoj…

Sličan odnos sa svojom bakom imao je i Bill Withers, a svoju ljubav prema njoj je pretočio u pesmu “Grandma’s Hands“, svoj prvi uspešni singl.

Početkom 1970. godine Withers nije ni mogao da nasluti na koju stranu će mu krenuti život. Imao je više od 30 godina, stalan dnevni posao i želju da njegove pesme čuje šira publika. Sam je snimio nekoliko demo verzija, delio ih okolo i noću nastupao po klubovima. Nimalo nije verovao ljudima iz muzičke industrije.

Just as I Am (1971)Stvari su se promenile onog trenutka kada ga je čuo Clarence Avant, vlasnik male diskografske kuće Sussex Records. Osetivši da se u njemu krije veliki potencijal, potpisao je sa njim ugovor za snimanje albuma i angažovao iskusnog Bookera T. Jonesa za producenta. Album Just as I Am (1971) snimljen je u tri kratke sesije, na njemu sviraju muzičari iz Bookerove grupe MG’s plus Stephen Stills kao solo gitarista.

Danas se taj rad smatra jednim od najboljih debitantskih soul albuma svih vremena.

Krase ga delikatno pevanje, osećaj intimnosti i toplina, pa nije čudno što ga je publika odlično prihvatila. Već naredne godine Withers se vinuo u zvezde, jer je njegova do danas najpoznatija pesma “Ain’t No Sunshine” osvojila nagradu Grammy, prodala se u milionskim tiražima i ništa više nije bilo isto.

Sussex Records je par godina kasnije prestao sa radom, a Withers je prešao u moćnu kuću Columbia, u kojoj se stalno borio protiv sputavanja kreativne slobode. Korporativna kultura i pritisak da bude komercijalan uslovili su da nikada više ne snimi tako kvalitetne albume kao što su bila prva dva.

Emotivne priče o bakama ne interesuju grabežljivce, a stalna natezanja sa diskografskom kompanijom postala su preveliki teret. Od 1985. godine Withers je prestao da nastupa i snima nove pesme, okrećući se, kako on kaže, “normalnom životu”.

Verujem da svoje penzionerske dane provodi aktivno i bezbrižno, kao svaki dobar deda.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte NEĆE biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

CAPTCHA ImageChange Image