Dobro raspoložen

Ne znam kako je sa vama, ali ovo leto mi ni malo ne prija. Jednoga dana je jesenja temperatura, mrak i kiša kao početkom novembra, da bi već drugog prebacila 30 stepeni. Dok mi znoj curi sa čela, a cvikeri magle od prevelike radne temperature koju sam postigao vitlajući po pijaci i bakalnicama, razmišljam o tome kako bi bilo pametno da odem na preventivni tehnički pregled – iako su se te godine kada sam se rodio pravili trajniji i izdržljivi modeli, ne bi bilo dobro da mi motor prokuva. I posle toga trokira.

Šta biste posle toga čitali? Hot smile

I dok razmišljam koju doktorku da nazovem radi konsultacija, jer me uvek shvataju neozbiljno, sve misleći da ih zovem zbog drugih stvari, na omiljenoj nam internet radio stanici, Radio paradajzu, otpočela je dobro poznata numera…

Bože, mislim se, kako se pre samo nekoliko decenija opušteno živelo, bez stresa i današnjih zajebancija. Jednostavno, veselo i opušteno…

To što retko pišem o jazzu ne znači da se ne volimo. Posledica je svesne odluke da se ne upuštam u ove vode jer sam kao mali otkrio da ako se to bude desilo, sva je prilika da ću se usput zagubiti u bezbroj putića koji vode od izvorišta. A to nikome nije potrebno. U jazzu ima stvari koje beskrajno volim (recimo, skupljam radove Chicka Coreae i rado slušam još neke tipove) i mnogo toga što sam propustio – odavno niti imam vremena, niti snage da proučavam tako široku oblast razmišljanja i muziciranja, ma koliko da predstavlja izazov.

Danas, kada razmišljam o pojmu jazz, u glavi su mi swing i zvuk velikih orkestara iz četrdesetih. I to je to.

In the MoodIn the Mood“, pesma koja je proslavila trombonistu Glenna Millera, sušta je esencija onoga o čemu pričam.

Ovo je jedna od najprepoznatljivijih pesama iz vremena u kome su carevali big bandovi. Miller ju je snimio 1939. godine, a postala je globalno poznata početkom 1940. Kako je odmah dospela na Billboardovu listu i smestila se na njen vrh, pomogla je Milleru da postane vodeći bandleader…

Ostalo je istorija.

Mnogo godina kasnije, pesma će završiti u Kongresnoj biblioteci kao “culturally, historically or aesthetically significant“.

Ma kako danas to čudno zvučalo, ono “In The Mood” je u ono vreme bila fraza koja je iskazivala želju da se ima sex. Danas se to čini smešnim…

Vremena se jesu promenila, ali ova pesm, iako je po godinama starica, i dalje je prepoznatljiva. Da ne ulazim u razloge…

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte NEĆE biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

CAPTCHA ImageChange Image