Puzači po tepihu prošlih vremena

Kada je reč o nekim velikim i starim pričama rock muzike, reciklaža je unosan biznis. To se pogotovo odnosi na privremeno okupljanje nekih bivših velikih bendova. Ukoliko se radi pametno, može da bude veoma unosno. Primera radi, svetska turneja grupe Police koja je trajala od maja 2007. do avgusta 2008, tokom koje je odsviran 151 koncert (jedan i u Beogradu), u času zaključenja je bila treća najunosnija ikad održana turneja, sa ukupnim prihodom od 362 miliona dolara, a čistim profitom od oko polovine tog iznosa.

Međutim, za razliku od grupe Police, za koju se zna da članovi ne mogu da podnesu jedan drugog još od vremena kad su objavili poslednji album za onoga vakta osamdesetih, ali osećaj za biznis veoma lako prekriva animozitete među džentlmenski nastrojenim ljudima, negde taj efekat izgleda nije moguće postići.

Tu onda uleću delegirani učesnici stare priče, čisto da održe večiti plamen da tinja dok se ne desi nešto ozbiljnije. Ako se uopšte desi.… Nastavite sa čitanjem >>

Četiri jaka vetra

Posle tri veličanstvena albuma sa početka sedamdesetih (Everybody Know This Is Nowhere, After the Goldrush i Harvest), Neil Young je mogao da bude potpuno zadovoljan svojim učinkom. Kritika ga je kovala u zvezde, a publika obožavala, stvarajući kult sledbeništvo koje traje do današnjih dana. Smrt gitariste i prijatelja Dannyja Whittena, kome nije uspeo da pomogne da se izbori sa heroinskom zavinošću iako se svojski trudio, problemi sa glasom, lutanje u izboru novih saradnika i nesuglasice sa izdavačkom kućom oko izbora materijala za objavljivanje uvele su ga u “mračnu životnu fazu” koja je potrajala nekoliko godina.



Albumi On the Beach (1974), Tonight’s the Night (1975) i Zuma (1975), iako izuzetni i važni u opusu, nisu za svačije uši.… Nastavite sa čitanjem >>

Ne možeš pobediti

Imam običaj da ponekad odvalim ono “kad je neko lud, onda tu nema pomoći”. Ne mislim pritom na prave ludake, već na ljude van kategorija, one za koje nam nije preostalo ništa drugo nego da ih prihvatimo onakve kakve su, jer za njih ne postoje surogati.

Muzičari van kategorija su naročito dragoceni nama, koji bez muzike ne možemo da živimo.

Zanimljivo je to što ponekad, nakon nečije reakcije na takav svoj nastup, otkrijem ponešto iznenađujuće.… Nastavite sa čitanjem >>

Roma fade

Dok sam prošle godine pisao tekst o grupi The Squirrel Nut Zippers, nisam ni obratio pažnju na članove ove grupe. Dovoljno mi je bilo to što sam uživao u njihovoj retro muzici koja je, uglavnom, živahna i duhovita, a nije mi palo na pamet barem da pogledam kako je ime violinisti koji je davao prepoznatljivi šmek pesmama.



Trudim se da ne zaboravim imena koja već znam, pa je za nova ostalo vrlo malo mesta. Nerd smile

Насумица 1974.2

У пролеће 1974. сам ушнирао једну ролну слајдова (Фотокемикину) и кренуо да баш експериментишем, да фоткам са статива при слабом светлу и креативно се глупирам.
Понешто од тога и није испало лоше. Например, ова посета тавану.

Као што се из приложеног види, можда не баш из прве, снимљена је у по бела дана. Јесте на тавану мрак, али светло цури на сто рупица и пукотина. Требало је да добијем некакав плавичасти штих, јер главнина светла потиче од неба, међутим Фотокемикин слајд вуче у зелењичаво у тамнијим деловима, скоро у СМБ и ту спаса нема. Можда сам могао ово да извучем некаквом додатном обрадом, али нисам склон тој врсти историјског ревизионизма.… Nastavite sa čitanjem >>

Dva demona

Verujem da su svi oni koji zalaze na ovaj blog ljudi poput Samuraja Skoja. Bez predrasuda! Pa im neće smetati što u, sveopštoj, ničim neutemeljenoj, medijskoj histeriji koja dolazi od Anglosaksonaca i podgrevanju straha, nudim nešto što je univerzalno…

Pa makar to dolazilo iz Rusije. Rolling on the floor laughing