Насумица 1974.3

Иако још нисам знао како ће испасти дуга таванска експозиција од прошлог пута, наставио сам истим правцем. Јер, фоткало се у ролнама, тих 36 снимака је био период између рада и резултата. Није било тог екранчета да се на како-тако прегледа претходни снимак, него чекај да стигне са развијања. А онда прошао воз, променило се светло, прошло пар недеља, некад и више.

Охрабрен тако непознавањем резултата првог покушаја, кренем одмах на следећи. Срећом је клуб имао просторије близу центра, па смо госпоја (тада само девојка) и ја свратили до клуба, узели статив, и попели се у једину стамбену новоградњу у центру. Тј на њу, то ваљда и данас има терасу уместо крова. Тада је могло да се уђе тек тако, ваљда је то била та тоталитарна репресија. Те сам одвалио један пејзаж.

Мало има снимака из тог периода које сам пресликавао више пута. Овај, међутим, двапут, и то уз допунску обраду дакле подрезао сваку боју посебно са обе стране, па онда још подесио и збирну кривуљу осветљења. Ни тако нисам добио оно што сам тада хтео. Прва преснимка је била сувише верна оригиналу – бледуњава и још прљавија.

А шта сам то хтео? Да извучем те трагове светала од возила у пролазу, како се то ради на разгледницама. Испало је у ствари за нијансу боље од тога, осим што је сам дијапозитив за отприлике бленду преосветљен, трагови су штогод слабашни, а боје су ни тамо ни овамо, нит златни нит плави сат. Небо се ужутило а трг се није заплавео, јебига, Фотокемика има својих ограничења. Ако нема материјал, има лабораторија, изађе на исто. Нисам то ни покушавао да поправим, као што се нисам усуђивао да боље уклоним труње са снимка. Иако је провео 44 године уредно сложен у кутији, ипак га је запатио и ко зна колико је то ушло у површину и да ли би чишћење можда погоршало стање. Четкица колико скине скине, остало не дирам. Иначе, остале фотке из те сеансе (где се види како смо били млади, лепи и мршави) су чисти плави сат, прошло је тих кључних десетак минута.

Оба претходна пасуса се односе на први снимак из те серије… а онда сам пронашао да имам бољи, овај, где пола тих проблема нема. Истина, прочеље општине се боље види на оном, али овде је све остало боље – има више кола, и на коловозу и на паркингу, светла су се попалила и у даљини, није преосветљено, све цакум пакум. Као да сам имао оно екранче.

Да инвентаришемо мало. На кули на згради општине црвена звезда и ТИТО, на прочељу општине бела парола на црвеној позадини, све како доликује времену. То је време кад се доносио последњи Устав СФРЈ, партија се била дала у појачану пропаганду, ено и на оном шестоуглу неки барјаци и панои са паролама, биће да се нешто догађало и у граду. Не нарочито битно, јер се оваква декорација простирала још на зграду Комитета (из почетне насумице) и Дома омладине (који ће месец-два касније страдати у пожару и после још горе страдати на седници где је одлучено да се руши и прави нов).

На паркингу, на првом снимку, успевам да избројим четири фиће и неколико других, неразлучивих, вероватно комбинација лада, тристаћа и пезељки (пољски фијат 125 ПЗ, тј Пољска – Застава). На овом има бар 16 фића, десетак тих неразлучивих, и ваљда један спачек. Има трагова од жмигаваца али не и од фарова и позиционих светала, јер ем није било обавезно да се вози са светлима, ем још није било довољно мрачно да се светла пале. Акумулатори нису били ни толико јаки ни издржљиви као данас, па се укључивање светла одлагало до дубоко у сумрак. И жмигавце су нешто рано гасили, јер су их гасили на руке, аутоматско искључивање је постојало али је било непоуздано и прво цркавало. Од ових што иду одавде ка општини ниједан се не ослања на то.

Решење трга, који сваке мешње, ето, мора да се решава, је из 1964, кад је грађен Водоторањ. Споменик Жарку Зрењанину је однет пред Комитет, а на његовом месту је ова фонтана, која неким чудом ради, дакле стварно су се здали у пропаганду, обично је била сува.

На видику нема још зграде нове болнице, то је кренуло можда да се спрема и да се скупљају (и арче) паре, али ће бити изграђено мнооого касније. Надвожњака такође још нема, још пар година дотле, ал’ одавде се не би ни видео.

А онда смо вратили статив у клуб и кренули у живот…

4 komentara na temu “Насумица 1974.3”

  1. Nego, suluda stvar, sad gledam i prebiram po mršavom sećanju iz klinačkih dana… Relativno dobro se sećam putanje kroz Zrenjanin na putu za Beograd, baš ove kroz strogi centar, i naročito se sećam prolaska kroz usku ulicu načičaknu prodavnicama (što bi došlo dole levo u odnosu na ovaj kadar). Nego, sam trg: načelno pamtim kako je pre izgledao, ali uopšte ne pamtim toliki parking, boktemazo, k’o na Žitnom trgu. Verovatno ne pamtim zato što nikad nisam bio učesnik njegovog korišćenja, nego samo prolaznik.

    E sad, taj blesavi momenat u priči: i pored tolikog parkinga, trg u centru Zrenjanina je bio za red veličine zeleniji nego što je danas, kad su ga okupirali svirepi pešaci. Ko je i zašto dozvolio toliko zelenila nauštrb parkinga neposredno uoči godina kad su i kurta i murta kupili automobil, e da mi je znati.

    1. Било је зеленила још и више, пре ове ревизије из 1964. Док је ту био споменик ЖЗу, око њега је била поширока рундела са цвећем, а испред позоришта и хотела поприличан дрворед.
      Него, занимљиво је да је претходни распоред, са почетка века, док је преко трга дијагонално ишла пруга, био скоро без зеленила. Била кочијашка и такси станица, та пруга и све остало угазили коњи и кола.

  2. Ah, da: sasvim slučajno, znam o čemu pričaš. Pre nekoliko dana, na fejZbuku je u grupi “Most na suvom” objavljena fotka sa razglednice taman pre 1964; neki ZR drugari komentarisali, pa je ulovih i ja. Pa da prenesem:

    (izvuci fotku u lokal, veća je od ovog prikaza ovde.)

    1. Ово је канда снимљено кроз прозор неке собе на првом спрату хотела… можда баш у време кад је Тома Здравковић прерастао ту локацију и кренуо у наредне фазе каријере. Зграда наспрам општине је можда још стајала а можда је већ срушена – у лето те 1964. сам се баш ту код споменика сликао са неким ујаком и сав тај зелениш је још био ту, али се костур Водоторња већ уздигао.
      Зелениш се био вратио још једном, кад су крајем осамдесетих нешто копали магистрални говновод, па су тако брзо радили да је испред Водоторња био порастао кукуруз од два метра.

Komentari su onemogućeni.