Насумица 1974.6

Новобеограђанима остављам да сконтају одакле је ово снимљено. Јер ја више не умем да нађем.

Током свог најдужег распуста (оно од матуре до факултета)  сам, шта да кажем, уживао колико сам стизао, што се види и по мањку фотки које би могле овде да кажу нешто о времену кад су снимљене. Тј било је фотака онолико, али личне природе.

Заобилазним стицајем околности сам се обрео на, ваљда, шеснаестом спрату неког солитера у неком од блокова. Нови Београд је још био поприлично нов, ни најстарији делови се још нису офуцали, а они најновији још нису ни постојали.

Било би занимљиво да неко данас сфотка исти призор, са истог места. Добро, тешко да би било под истим светлом, данас је позни октобар а ово је био август. Можда догодине.

Светло се баш потрефило, залазеће сунце је било иза танких облака, сенке благе, практично прелазак из жутог у плави сат (колико је то већ значило црнобелом филму). Тог августа сам ваљда почео да крчкам развијач ИД-19 (како га је звао Илфорд; Кодак га је звао ДС-76), пошто смо набавили те хемикалије и прецизно руско кантарче. Чуј набавили, дошверцовали из Румуније, ако се шверцом сматра куповина робе коју ама нико није ни мислио да контролише. Негативи су одједном синули и мислио сам да сам дохватио таваницу главом, колико сам порастао у сопственим очима :).

И стварно, напокон сам имао и она зацрњења и оне белине какве сам имао још две године пре тога, кад сам Илфордов негатив развијао у позитивском развијачу (Фотокемикином ФР-4), али и много богатије међутонове. Значи, све што сам хтео. Тек много касније ће ми апетити порасти, кад се једном будем дочепао седмог мегапиксела и сировог формата, и навалио да истерујем то исто само у бојама.

А Новобеограђанима остављам да у глави, на мапи, уживо, како већ знају, сконтају одакле је ово снимљено. Јер ја више не умем да нађем.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte NEĆE biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

CAPTCHA ImageChange Image