Насумица 1974.5

Омладинлук се огледао у томе што није било жестоких пића, него пиво, вино, шприцер, безалкохолна пића, кафа.

Могао сам ишчупати још пар снимака из оне исте ролне, али не, нема то причу. Ово, пак, није ни ролна а камоли иста.

Тојест, ролну нисам нашао. Ово је скенирано са позитива, друго немам. А ти позитиви су се провели лоше. Били су уредно спаковани у кутије од Фотокемикиног фото папира, па све у картонску кутију, па то негде у гаражи чекало да га нађем. Под кровом, дакле? Па, не баш, него под бетонском плочом, што је неко смислио као одличну замену за кров. Будале му поверовале, па смо тих шездесетих до скоро осамдесетих добили сијасет кутија без крова, са бетонском плочом одозго, благо нагнутом.

Овдашња клима није за то. Овде уме да упече и до 35, у новије време и преко 40, али то је температура ваздуха. Бетон уме и јаче. А оне три ноћи у фебруару уме да падне и испод -28, и ето белаја – нема те бетонске плоче која може да издржи и квашење и оволико вруће-хладно, то пуца. Па онда прокишњава. Па капље на кутију и овлажи картон. Па се емулзија залепи за леђа суседне фотке. Па ти онда де то раздвој и скенирај. Срећом, већина негатива је сачувана, што је на снимку испало боље од скенирања позитива, али у оваквим случајевима нема друге, дај шта даш, нека је одерано на углу и као мало буђаво по ивицама. Документ, бато.

А на документу је шанк стааарог Дома омладине, о коме сам већ више пута. Омладинлук се огледао у томе што није било жестоких пића, него пиво, вино, шприцер, безалкохолна пића, кафа. Пило се у ходу. Пиво се водило у шетњу, кафа се ретко кувала, а кило вина би дошло на нас петоро па док одмакнемо пет метара од шанка већ можемо да вратимо флашу.

Велика фотка није много боља од ове мале, али сам је ипак приложио због ценовника, да се види. А на ценовнику, пепси (од 0,2 литре) је два динара, кисела (не знам која количина, то нисмо трошили) исто, шприцер од пола литре 5 динара, пиво је, колико се сећам, исто било 5 динара, и 20 динара литар вина.

Да видимо колико то изађе данас. Немачка марка је, ископао сам, тада коштала 6 динара; само 4 месеца касније је дошао онај други нафтни удар па су разне валуте доста скочиле, нарочито фунта. Тих пет СФРЈ динара изађе 0,42€, или по данашњем курсу 49 динара, или 98 динара литар. Три мала пива данас, у било ком кафићу, не могу коштати мање од 400 динара. Ал’ су нас кињили ти комунистички злотвори. Ал’ добро, то је пиво (проговара злобник “а не ово данас”), а и у Дому је било тек коју пару скупље него у самоуслузи… Кад сам најесен уписао факултет, соба ме коштала 600 динара месечно, тј 44€ (тј 88 марака, скочила на 6,72). Одавде  ако крене неки статистичар, у било ком правцу, срећан пут, куд год да се запутио.

Ово је, колико знам, последњи снимак из старог Дома. Јуни 1974. Током лета се зграда запалила, и неки политичари су решили да је време да се замени. Јер стоји ту већ стотинак година, то је негдашња аустроугарска официрска касина, мрачна је (ех, тај мрак нам је баш годио, из јасних разлога). Па су је срушили и наредне године подигли садашњу зграду. Раја се разишла и никад се више није скупила, бар не у толиком броју да из вечери у вече сала буде пуна.