O značaju dobre ritam sekcije za bilo koju grupu nije potrebno posebno mudrovati. Iskusno slušalačko uvo odmah primeti da nešto nije u redu ako se ispadne iz ritma – u tom trenutku kreće raspad kompletne svirke sa nesagledivim posledicama. U žanrovima koje ovde retko potežemo (HR/HM), zadatak bubnjara je, pre svega, da održi konstantan ritam. On je, ionako, uvek u drugom planu, obično sedi daleko od publike, a fokus je na pevaču/solo instrumentu. No, posle nekoliko pesama, odmah se primeti da jednoličan ritam postane dosadan i oseti se potreba za malo “filovanja”.
Srećom, ima bubnjara koji su i “svirači”, a koje ćete lako prepoznati .
Za razliku od pomenutih, oni su obično okruženi ogromnom baterijom bubnjeva, činela i ostalih rekvizita i čini se da stalno nešto u pozadini petljaju. Tek pažljivim slušanjem mogu se uočiti detalji njihovog sviranja, a ako se neko potrudi i da ih snimi u akciji, nađete se iznenađeni onim što vidite – pa ti ljudi kao da imaju više udova no što nam je majka priroda podarila i ponekad ne možete da verujete sopstvenim očima.
Robert Fripp je celu priču o ulozi bubnjara u rock muzici postavio na sasvim novi nivo. U poslednjoj postavi King Crimsona ima ih tri i nalaze se u prvom redu do publike. Kakav efekat to proizvodi na kompletan zvuk grupe može se proveriti na snimcima uživo (upravo su objavili jedan od koncertnih albuma koji mi je dobro prodrndao mozak – priču o njemu ćete uskoro čitati iz tastature “onoga koji ne zna kratko”, a znate da nisam taj), a srećnici poput našeg Đoleta, koji su ih onomad gledali uživo su sa koncerta izlazili obeznanjeni, pa nije zgoreg da pročitate njegov izveštaj ako ste ga propustili.
Gavin Harrison je jedan od trojice Frippovih bubnjara. Na mnogim mestima se pominje da je upravo on čovek koji raspisuje aranžmane za udaraljke u King Crimsonu. No, manje je poznato da je on i član grupe The Pineapple Thief. Ovu grupu je teško svrstati u neki žanr, no jako je dobra i vrlo interesantna za slušanje, što se može proveriti na tuce studijskih i pola tuceta živih albuma. A na današnjem snimku Harrison demonstrira kako nastaju bubnjarske deonice koje su sve, samo ne jednostavno držanje ritma.
Pesma “White Mist” u studijskoj verziji traje preko 11 minuta, a na ovom snimku se vidi i čuje njena druga trećina.
A za pravi uvid potražite album Dissolution (2018) koji je pun dobrih pesama i moderne muzičke imaginacije. Siguran sam da ćete ga danima slušati.