Hladna fuzija, odnosno fuzija ‘ladne glave

Da li treba izvršiti što više fuzija u petom razredu osnovne?

to su, dakle, ti digitalni udžbenici. mora da je Asseco dobavljačU porodici čiji je najmlađi član krenuo u peti razred vazda ima nekih šokova. Malih il’ velikih. Malih i velikih. Spremajući, kao roditelji, naslednika za ovu promenu preskočili smo da spremimo sebe. A i spremanje stana je tu negde moralo da uleti, uz čekanje i uklapanje majstora raznih zanata i veština ulazimo smo u cajtnot, kao da nije dovoljan sukob želje da im što pre vidimo leđa i želje da posao odrade kvalitetno. S druge strane, 1. septembar neće da čeka. Mada je ove godine došao 3. septembra.

Stan je bio spreman, naslednik tu i tamo, roditelji nisu bili spremni. Teško da roditelji mogu i da budu spremni, kad nemaju dovoljno informacija. Nevešti novinari slučajne prolaznike na ulici pitaju da li su za mirno rešavanje kosovskog problema razgraničavanjem, a pojma niko nema šta predstavlja “razgraničavanje”. Roditelje učenika petog razreda pripremaju na to da će se raditi po novom programu sa digitalnim udžbenicima, a niko nema pojma šta je “digitalni udžbenik”.

Digitalni udžbenici su, bar za sada, linkovi ka sajtovima gde se mogu pronaći dodatne informacije. Ako izuzmeno link-dva koji postoje u papirnim udžbenicima, sve ih dobijamo na ceduljčićima dimenzija 3cm × 20cm (približno). Sadržaji na tim linkovima su na engleskom. Za video sadržaje ima i titl prihvatljivih jezika, pa puštaj filmiće i čitaj do mile volje. Ako je pak samo tekst i ne razumeš ga, zovi roditelje da ti prevedu. Možda nekome pomogne i Google-ov prevodilac. Nastavnici matematike je pomogao, jer je ona tako shvatila izloženu materiju, a – prema sopstvenom priznanju – nema pojma engleski jezik.

Izdavači udžbenika su standardno učestvovali u generisanju gužve u knjižarama. Udžbenike su uz nekoliko pomeranja rokova, uglavnom objavljivali posle 25. avgusta. Srećom, cene su svuda iste (verovatno obavezujuće), pa nema svrhe juriti knjižaru gde je neki udžbenik jevtiniji. Ali je zato poslovna politika izdavača učinila svoje, pa ipak nismo sve potrebne knjige našli u jednoj knjižari. “Nismo ni dobili”, kažu prodavci. A zašto izdavači neke svoje udžbenike daju knjižarama A, a ne daju knjižarama B, dok neke druge udžbenike daju knjižarama B, a ne daju knjižarama A – ne znam.

Na ovaj ili onaj način skoro svi maloprodajni lanci su obaveštavali da imaju udžbenike svih izdavača. Marketing je čudo – niko nije rekao “imamo sve udžbenike svih izdavača”.

Stiglo vreme i za prvi kontrolni. Stigle strepnje, pa i rezultati. Stigla viber-poruka od nastavnice s tekstovima zadataka. Baka i deka se hvataju za glavu. U penziju odoše sa katedre nastavnika matematike u kojoj su ceo radni vek proveli. Neke zadatke (pristigle na paprićima formata 210 cm × 150 cm (format A5, približno)) ne razumeju ni posle desetog čitanja, a kod nekih odustanu na pola prvog. Ne treba da čudi, jer se u zadatku traži da se odredi koliko fragmenata igrač mora da farma u igrici Soul Hunters. Za Lovehunters su možda još i čuli.

No, nije bitno to ni da l’ smo čuli za igru u kojoj treba pribaviti određeni broj delova fragmenata kojima se postiže neki cilj (prelazak na sledeći nivo, šta li). Osnovna uloga matematike i jeste da bude alat u realnim životnim situacijama (kol’ko košta sladoled, koliko te krade taksista, koliko kila žita stane uz vagon spreman za izvoz, koliko je visoka prva zgrada Beograda na vodi). No, čak i ako zanemarimo da su deca imala skorašnji šok prelaska na drugačiji oblik nastave, te pretpostavimo da su im sveži umovi prihvatili i “digitalne udžbenike”, zašto bi morala da znaju šta znači ‘farmati’?

Mi, matori, se još i prisetimo šta znači fermati. Podjednako nam je teško da tu reč povežemo sa ‘farm‘ koliko i sa ‘Ferma‘. Neki od nas misle da bi bolje bilo koristiti reč ‘harvest’. Pa tako “Andrija neće upornim farmanjem”, nego “perzistentnim harvestovanjem” izvršiti sakupljanje fragmenata željenih predmeta.

Uostalom, evo vam pa proverite tačnost postavke rešenja:

prvi kontrolni iz matematike po novom planu rada

prvi kontrolni iz matematike po novom planu rada – strana broj 2

Hajde da vidimo kako bi ovo moglo da se uradi, a da bude bliže svežim petacima:

minjonMilan je krenuo u prvi razred osnovne škole. Zbog tog velikog događaja njegovi roditelji su hteli da organizuju proslavu. Mama i dve Milanove tetke su htele da naprave kolače. Jedna od tetki je bila zadužena da napravi minjone. Minjoni ispod glazure treba da imaju jednu koru i dva različita fila. Da bi se napravila kora, potrebno je 200g mlevenih oraha. Za jedan fil je potrebno 20 jagoda, a za drugi fil dva rebra/reda mlečne čokolade. Koliko kora može Milanova tetka da napravi, ako ima 220g mlevenih oraha? Koliko može da napravi prvog fila, ako ima 51 jagodu? Koliko može da napravi drugog fila, ako ima jednu celu čokoladu? Ideja je valjda jasna.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte NEĆE biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

CAPTCHA ImageChange Image