Насумица 1975.1

тако мајстора имам и спреда и из профила одједном, оштрог као што му је и сатара

Много поснија година, нема више оног дугачког распуста, а и студентски живот не оставља толико лове за материјал, али зато смањује број муштерија којима сам развијао филмове… те, тако, пад производње доводи до пада производње. Зато је прва фотка чак из маја, и бави се суштинским стварима у животу. И око њега.

Реч “сатарити” потиче од сатаре, а значи оно што се ради сатаром

У овом тренутку сам не само искусни мајстор за вишеструко опаљивање (блицем, тј), него и имам идеју шта са тим да урадим. Ни мање ни више него оно што је Пикасо радио ручно.

Мајстор Зоран се није дао збунити бљескањем, сатара је падала тачно где треба, те смо се касније добро опасуљили, окупусили а вала и опекли (тј било је и печења). Ова техника је у ствари вишеструка експозиција, ако не рачунамо оно светла што уђе између бљесака, а није ушло нешто много. Јер сад сам имао свој блиц, мањи али бржи, па се на струју напунио за две-три секунде. Те тако мајстора имам и спреда и из профила одједном, оштрог као што му је и сатара.

Пошто је ово фотка из гараже, вреди завирити шта се ту све накупило. Јер гараже су поодавно постале складишта свега што смо баталили а жао нам је да бацимо, затребаће. Слева надесно, идемо.

Бурићи. У њима је лож уље. На то смо се грејали док нисмо у каљеве пећи убацили електричне грејаче, а касније избацили и њих и убацили плинске. Те нафте је претекло тридесетак литара, што је скоро двадесет година касније одлично послужило: требао нам је камион за селидбу, паре нису значиле ништа, али за десет литара дизела може све. Десет литара лож уља, савршено сталоженог, је урадило посао.

Кровни носач за кола. Неуморни јахач који је сатирао коње. Носили су га један фића, два шкодилака и ваљда трабант. Стигао је до Варшаве и Црног мора по једном, до Јадрана петнаестак пута, и више нико не зна где је. Можда је нашао нову жртву за јахање. Али нема шта није пренео.

Постери на зиду. Такмичење кајакаша (види насумицу 1972.3), фестивал аматерског филма у Кули, постери са сајма аутомобила, поглавито француски (остао сам слаб на то, од шест возила што сам имао, четири су од њих).

Ствар која се пресијава у десном буџаку је леђна виноградарска прскалица. Тада још нисмо ни имали виноград, дотле ће проћи још једанаест година, али су руже имале вашке, па зато.

И на крају, двоножац за држање и окидање блица, у виду силуете или две по десној ивици, се много касније преквалификовао у самураја и кренуо да бистри суштину. Или пасијанс, шта прво наиђе.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte NEĆE biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

CAPTCHA ImageChange Image