У словенским језицима ми није јасно да ли ропство потиче из рада или обратно или никако. Да ли је радник постао од роботника? Знамо да робот јесте.
Са латинским много горе стоје ствари. Постоје две главне речи – агере (чинити, радити) и опус (дело). Е, како бих волео да је ту причи крај. Јер сад почиње злостављање језика… тј ако се та реч употреби као кад се односи на тзв. супстанце. Нека остане записано да ја злостављам шећер, држим га заточеног без хране, светла, воде, а и не проветравам му.
Агере. Од чега су већ Римљани имали неколико облика, нпр глаголски придев актум (рађено, урађено), од ког смо добили множину средњег рода акта. То су разни мастиљари користили да означе урађене папире; неурађене не знам како, али реч агенда би била то – оно што треба да се уради.
Данас ниједна од њих не значи то што значи. Акта више није ознака да је урађено, него је акт сам чин рада или папир са одлуком-дозволом-забраном, штавише и сама реч чин се у неким језицима/приликама каже акт, нарочито у позоришту. Агенда више није радни лист, него дневни ред па чак и тајни план. Акт, појединачно, најчешће значи голу женску на слици. Да ми је знати како је до тога дошло.
Дошло је и до агента (од агенс, који ради), агенције (ваљда дејство), агентуре (то исто али са лошим призвуком).
О активном, активизму, акцији/реакцији, активи/пасиви, актуелном, актовци, адактирању (!) би могао чак и посебан чланак. Овде само ово: to action је сад глагол у енглеском, значи отприлике “одобрити да се уради”. Нико од наших енгрбљана још није смислио како да то преузме, срећом.
Са опусом би требало да је простије, именице обично не порађају толико бочних облика као глаголи. Ал’ јок, већ не значи било какво дело, него или појединачно музичко дело (“шеста кантата, дело сто двадесето”), или целокупан уметников радни стаж. У множини, пак, нема везе: то је опера. Како, зашто? Па, звало се прво “opera in musica“, дакле радови са музиком – јер има и компоновања, и драматургије, и сценографије и свега и свачега, сва та дела заједно везана музиком. Пошто ништа није предугачко ако се добро скрати, остаде опера.
Е, међутим јок. Постоји и глагол операре, који значи делати, бавити се. Зарад опсењивања простоте, на бројним су местима убацили “оперише” уместо “ради”, што је временом чак и добило различита значења. До те мере да ко оперише у ствари не ради, он само има операцију… И то не слепог црева, него операцију “Кондом”, пардон, “Кондор” (смејте се, али један филм је утростручио гледаност користећи исти типфелер у реклами).
А онда крећу перверзије. Додатак на наставак на прилепак. Имамо оператор, што је радња у математици и програмирању, а имамо и оператера, што није радник него онај што пушта филмове (скраћено од кино-оператер, што би било покрето-радник) или пружач услуга (нпр мобилне телефоније, интернета, овере платних картица итд). Имамо оперативца, што ће рећи агента (види горе), неког радника у тој операцији али не ћату него теренца. Имамо оперативног, што ће рећи радног, за употребу током посла, а имамо и операционог, што је назив за собу у којој секу живе људе, или за план у ком најзад пише шта има да се ради. У енглеском, operational значи нешто друго – у радном стању, исправно.
И, као врхунац овог надзиђивања, имамо операционализацију (приземље од једне речи и пет спратова надоградње, без грађевинске дозволе, чека се да падне). Што би требало да је довођење у радно стање, међутим јок, то је спровођење. Прелазак са речи на дела. Но, какве речи, таква и дела – од тога обично не бива ништа, само је неко одржао замумуљен говор, није рекао ништа, добио петоцифрен хонорар (част!) и још га извели на вечеру.