Bile su mi potrebne decenije da bih tek u zrelim godinama “proverio šta su to Enrico Caruso ili Maria Callas“. Naslušao sam se dovoljno operskih pevača i pevačica da bih mogao da zapažam razlike između njih i osobenosti interpretacije, no pomenuti dvojac nema premca – oni su kategorija za sebe.
Normalno, vrhunskih interpretatora ima u svim žanrovima.
Jedna od ikona jazza XX veka bila je Sarah Vaughan. Zvali su je The Divine One, božanstvenom, potpuno opravdano. Sa svojim glasom je mogla da čini šta hoće jer je imala veliki raspon, no glavni adut joj je bila nepogrešiva intonacija, ekspresivnost i savršeno kontrolisani vibrato. Slušajući njene snimke, ostajete zapanjeni kako se nonšalantno šeta od mekog i toplog zvuka do grubog i grlenog u deliću sekunde.
Čini mi se da je jedina pevačica koja je mogla da joj parira po kvalitetu bila Ella Fitzgerald.
Opus Vaughanove je ogroman jer je diskografski aktivna od početka pedesetih do pred smrt 1990. Bilo kog njenog albuma da se dohvatite, nećete pogrešiti. Ona je umela i od osrednjih pesama izvuče maksimum i učini da fantastično zazvuče.
Krajem pedesetih je bila u vrhunskoj formi. Na albumu Vaughan and Violins (1959) produkciju i raspisivanje aranžmana odradio je Quincy Jones, jedan od najvažnijih ljudi u muzičkom biznisu koji je pretvarao u zlato sve što bi dotakao (setimo se samo ključnih albuma Michaela Jacksona). Ovaj album na fini način demonstrira široku lepezu korišćenja glasa Vaughanove kao instrumenta i Jonesovu sposobnost da sve to spakuje u fascinantnu celinu.
Čini mi se da je “Misty” najpoznatija pesma sa albuma. Danas je to jazz standard. Autor pesme je pijanista Erroll Garner, nadaleko poznat po svom viruoznom sviranju swinga i kao autor prefinjenih balada. Pesma je postala veliki hit sredinom pedesetih u izvođenju Johnnyja Mathisa, a nadahnute verzije su otpevali i Frank Sinatra, Aretha Franklin, Ella Fitzgerald i još mnogi drugi.
Naravoučenije izvucite sami – ne dozvolite da stare ploče koje pronađete na tavanu ili u podrumu i koje su pripadale dedovima/očevima završe u kontejneru jer “samo prave gužvu u kući”. Ko zna kakvi su dragulji, poput ovoga, zapisani na njima.