U potrazi za melodijom

Zlobnici bi rekli da je to čista papazjanija. No, čega god da su se prihvatili, odradili su kako treba.

Svi mi, kao slušaoci, skloni smo da mistifikujemo stvari i mašimo kontekst u kom su pojedini muzičari stvarali. Uvreženo je mišljenje da je britanska rock & roll scena početkom šezdesetih jednostavno “grunula”: The Beatles, The Rolling Stones, The Who, The Kinks… još u to vreme su krenuli da razvaljuju svet svojom muzikom. To je potpuno tačno, ali je nedovoljno kao argument za ozbiljnu diskusiju. Sve ove velike grupe su morale da prođu kroz fazu razvoja i lutanja po stilovima kako bi ušle u muzičke enciklopedije.

Za znatiželjnog čoveka poput mene, tumaranje virtuelnim Swinging Londonom je postalo neka vrsta relaksirajućeg putovanja. Tome se rado prepuštam i sa tog zamišljenog pitovanja se uvek vratim bogatiji sa nekoliko novootkrivenih pesama.

U prvoj polovini šezdesetih mlada publika još uvek nije odlazila na rock koncerte u današnjem smislu reči, jer ih nije ni bilo. Svi gorepomenuti velikani su jurili po klubovima žicajući svirke za sitne pare, a bile su popularne i plesne dvorane u kojima se svirala drugačija muzika bazirana na bluzu, soulu i jazzu. U grupama koje su tamo nastupale pekli su zanat mnogi danas poznati rock muzičari, a Geno Washington & The Ram Jam Band, Zoot Money’s Big Roll Band, Georgie Fame and the Blue Flames su bili uvažavani zbog furiozne svirke i dobre zabave koju su redovno priređivali.

Jedna od takvih grupa bila je i The Alan Bown Set.

Snimci ove grupe su stilski raznovrsni, jer momci su svirali sve što je bilo popularno od sredine šezdesetih do ranih sedamdesetih: od jazza i bluesa, preko soula i psihodelije, sve do progresivnog roka na kraju karijere. Zlobnici bi rekli da je to čista papazjanija. No, čega god da su se prihvatili, odradili su kako treba.

Sam Alan Bown je trubač, mada njegova uloga nije dominantna u aranžmanima. Više je bio spiritus movens koji je pažljivo birao svoje saradnike. Zato je kroz tu grupu prodefilovalo mnogo muzičara koje dobro poznajemo i koji su nešto kasnije napravili značajne karijere. Recimo, prvi pevač mu je bio Robert Palmer, a i ostali članovi su znalcima dobro poznati: Jess Roden, čija uspešna karijera još uvek traje, Mell Collins (King Crimson), John Halliwell i Dougie Thompson (Supertramp), Dave Lawson (Greenslade)… Praktično, ova grupa je bila rasadnik velikih talenata!

Alan Bown Set - Stretching Out (1971)
Alan Bown Set – Stretching Out (1971). Grupa je bila sjajan rasadnik talentovanih muzičara. Eklektični pristup stilu je posledica prilika tog vremena: od grupa koje su nastupale po plesnim dvoranama traženo je da sviraju sve što je popularno, sve “što traži narod”.

Uprkos tome, nikada nisu postigli neki veći komercijalni uspeh. Bili su poštovani od strane kritičara i, što je još važnije, kolega muzičara. Ako ste već pustili klip, jasno je i zašto.

Sama pesma ima jednostavan i lako razumljiv tekst koji će i početnici u engleskom razumeti, pa nema potrebe da se udubljujemo u njega. Pesma potiče sa njihovog poslednjeg albuma Stretching Out (1971) i zanimljiva je zbog osobenog zvuka na tragu rock jazza i progresive.

Alan Bown se 1974. godine zaposlio u CBS-u kao čovek zadužen za otkrivanje novih talenata i prestao da nastupa. Bio je to savršen posao za njega koji je, ionako, oduvek radio.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image