Pre dva dana me je zatekla agencijska vest da je umro Mark Hollis. Većini ljudi ovo će da promakne jer ne znaju ko je, zapravo, u pitanju. Ali, ako vas podsetim da je on bio onaj lako prepoznatljivi glas, glavni autor pesama i spiritus movens grupe Talk Talk, verujem da će stvari odmah da dođu na svoje mesto.
Oko njegovog delovanja i ostavštine isto mišljenje dele kako kritika, tako i publika.
Pre pet godina sam napisao na ovom blogu: “Pomalo mi je neprijatno da se prisećam pljuvačine na moj račun od strane ekipe sa kojom sam u to vreme razmenjivao ploče i misli o muzici. Albumu It’s My Life (1984) stalno su nalazili mane i pitali se šta mi je da to slušam. Meni su se dopadale pesme, kompletan zvuk benda koji nije kopirao nikoga poznatog i neobični glas Marka Hollisa. S obzirom na to da sam imao i prethodni album, znao sam da se nisu sapleli na drugom koraku kao što većina mladih grupa uradi, a mogao sam i naslutiti da će se stvari neće ovde završiti.”
Usledila su još tri albuma, svaki je bio bolji od prethodnika, a Talk Talk su se zaputili neistraženim muzičkim putevima. Mark Hollis je imao viziju koja je u to vreme bila radikalna i praktično razgradnja svega onoga što su radili na početku svoje karijere. Uprkos hvalospevima kritičara, medijskoj pažnji i sasvim dobrim tiražima, njihova diskografska kuća nije bila zadovoljna. Želela je hit singlice kao one na početku karijere, a muzika grupe Talk Talk se sve više udaljavala od prvobitnog koncepta, jer je u sebi sadržala sve više elemenata džeza, folka, moderne klasike i eksperimenta.
Razlaz sa diskografskom kućom i prestanak rada grupe je bio neminovan, a danas ovakvu muziku svrstavamo u kategoriju post-rocka.
Hollis se poslednji put oglasio 1998. jedinim solo albumom. On je, dakako, na tragu onoga gde je stao sa grupom, mada je zvučno gotovo minimalistički i akustičan. Posle toga je bukvalno nestao iz medija.
U jednom od retkih intervjua je rekao, parafraziram: “Snimio sam sve što sam zamislio. Ne možeš imati porodicu i neprestano ići na turneje. Ako je već tako, opredeljujem se da budem uz svoju decu.”
Posle ovih reči, jasno je koliko je Mark Holis bio jedinstven čovek i muzičar.
Počivaj u miru, Majstore.