Charles Lutwidge Dodgson je bio engleski pisac, matematičar, anglikanski sveštenik i fotograf iz XIX veka. Ako ne pripadate najmlađim čitaocima, onima koji su učili po “reformisanom školstvu”, siguran sam da ste pročitali barem jednu njegovu knjigu. Ne možete da ga se setite? Mala pomoć: ko je napisao “Alisu u zemlju čuda”?
Jasno je da Dodgsona znate po pseudonimu Lewis Carroll.
Njegova biografija je vrlo interesantna za čitanje. Od malena je bio zapažen kao veoma talentovano dete. U detinjstvu je mucao, što se odražavalo na njegov društveni život i malo mu usporilo razvoj. No, kada ga je prošlo, zasijao je na Oxfordu kao matematičar. Bio je toliko dobar da je veoma mlad postao asistent, a nešto kasnije i predavač – i to mu je bilo glavno zanimanje do kraja života. Interesantno, napisao je viša knjiga o matematici nego onih po kojima je poznat u svetu.
Od rane mladosti pisao je pesme i kratke priče koje je objavljivao u raznim lokalnim listovima. “Alisu u zemlji čuda” je napisao u srednjim godinama i u tadašnju englesku književnost uveo novi žanr – fantastiku. Smatrao je da maštanje predstavlja sastavni deo odrastanja svakog čoveka.
“Lov na Snarka” je Carrollova poema (prevedena je i na srpski) koja deluje potpuno šašavo. Govori o avanturama čudne družine sastavljene od ljudi (Bellman, Boots, Bonnet-maker, Barrister, Broker, Billiard-marker, Banker, Butcher, Baker, Beaver) i dabra. Oni su različitih zanimanja, sklonosti, karaktera, stepena obrazovanja, iz različitih društvenih slojeva, koji poveravaju svoje živote nekompetentnom i suludom vođi, ne bi li ulovili Snarka. Šta je Snark, to niko živi ne zna.
Carroll se kroz stihove majstorski igra rečima, tekst je pun humora i satire koja stavlja pod lupu mentalitet i moralne vrednosti viktorijanske Engleske. I, interesantno, još uvek intrigira savremene autore.
Tako slučajno otkrih pevačicu koja se zove Bajka (Pluwatsch). O njoj ima vrlo malo podataka: rođena je u Indiji, rasla u Portugaliji i Južnoj Africi, studirala je muziku u Pragu, živi u Nemačkoj. Kao pevačica, pesnik, producent, songwriter… sarađivala je sa mnogima koji kreiraju downtempo, chillout i elektronsku muziku. Njen glas me neodoljivo podseća na Earstu Kitt ili Esther Phillips, no interesovanja su joj sasvim drugačija.
Kao predložak za svoj jedini album Bajka in Wonderland (2010) poslužili su joj stihovi Lewisa Carrolla. Praktično, svaka pesma odnosi se na pojedino poglavlje poeme oko koje su muzičari gradili odgovarajuću atmosferu. Sve je odrađeno uglavnom u jazzy fazonu, mada u pesmama ima i elemenata hip-hopa, funka, rocka, latino muzike i soula. Raznovrstan i zabavan album u svakom slučaju.
Jedino ne znam kako bi Lewis Carroll, da je živ, reagovao na ovakvu interpretaciju njegovih stihova. Ma koliko bio maštovit u svoje vreme, ne verujem da je na ovako nešto mogao i da pomisli.