Biti indie ne znači samo da imaš pod kontrolom svoju kreativnost kako bi izbegao pritiske izdavača i guranje ka putevima kojima ne želiš da ideš. U neku ruku, kao muzičar, osuđen si na večitu borbu da ono što stvaraš dopre do publike i prinuđen da male kuće vučeš za rukav kako bi ti uopšte izdale pesmu/album. Pri tome, ako si još mlad (a, uglavnom, jesi), strpljenje ti i nije najjača strana, pa tenzija i želja da tvoje muzičko čedo ugleda svetlost dana često učine da sagoriš i pre no što si uopšte nešto postigao.
Život je, najčešće, potpuno nepredvidljiv.
Gledano iz pozicije slušaoca, najveći problem je kako uopšte doći do izdanja koje objavljuju mali i nezavisni. Iz mog višedecenijskog iskustva, najbolji način je da se slušaju specijalizovane radio stanice ili čitaju novine u kojima, povremeno, posvećenici znaju da mi otkriju prave dragulje.
Poslednji su Admiral Fallow.
Ovaj neobični sekstet iz Glazgova je samo još jedan u nizu izvrsnih muzičkih ponuda koje dolaze iz Škotske. Preslušavajući njihov debitantski album Boots Met My Face (2009) mogu samo da konstatujem da je sve na njemu pažljivo odrađeno – od upečatljivog omota, preko pamtljivog muzičkog sadržaja pa sve do zanimljivih, intimističkih tekstova. I da hvata već na prvo slušanje.
Problem je samo u tome kako ovako fino skrojene pesme dobace, za početak, do Londona kao centra muzičke industrije.
“Dead Against Smoking” ima čudan naslov koji nema nekakve stvarne veze, kako bi se očekivalo, sa pušenjem. U njoj je narator samo beznadežno zaljubljen, pa biranim rečima govori o svojoj devojci iako mu neke stvari kod nje smetaju.
O samoj grupi i njenim aktivnostima ima veoma malo korisnih informacija. U proteklih desetak godina objavili su tri albuma koje je britanska štampa uredno pohvalila i ništa se značajnije sa njihovom karijerom nije desilo. Na njihovom oficijelnom sajtu piše da su poslednjih par godina radili na nekoj operi sa kompozitorom koji mi je potpuno nepoznat, pa se bojim da se nisu uputili nekom stranputicom s obzirom na to da će je promovisati po destilerijama i klubovima.
Dok ovo pišem po glavi prevrćem spsak rodbine ne bih li pronašao neku tetku koja bi htela da se se promuva po škotskim nezavisnim diskografskim kućama i da mi pošalje nešto interesantne muzike. Za viski ću sam da se snađem. 