Punk i New Wave nisu samo ugasili “simfoničare” koji su dominirali britanskom muzičkom scenom u prvoj polovini sedamdesetih. Neočekivani uspeh ovih pravaca ozbiljno je prodrmao muzičku industriju i neke od najvećih svetskih atrakcija. Na početku osamdesetih i The Rolling Stones su se našli u velikoj krizi i zamalo se nisu raspali.
Ko bi to mogao i da pomisli.
Da li je u pitanju bio stvarni ili izmišljenii konflikt između Micka Jaggera i Keitha Richardsa oko toga kojim će putem da se grupa uputi u budućnosti ili su u pitanju novinarske patke i sumnjive izjave po medijima koje su trebale da podgreju interesovanje za posustalu karijeru, ne bih znao da kažem. Možda je razlog sasvim prozaičan i uobičajen među uspešnim muzičarima – novac više nije kapao kao do tada, pa samim tim nije mogao ni da se održava životni stil kojem je Jagger bio naklonjen. Ili je sve to bilo tvrđenje pazara pred potpisivanje novog diskografskog ugovora na 40 miliona dolara, što je u to vreme bio ogroman novac?
Tek, govorkalo se da su se glavni akteri opako posvađali i da međusobno ne komuniciraju, što se proteglo na nekoliko godina.
Početkom 1984. godine Jagger je počeo da snima svoj solo album, koji je bio okrenut pop i dance muzici. She’s the Boss (1985) nije loš, promocija je propraćena odličnim video spotovima koje je MTV non-stop emitovao, a pesma “Just Another Night” je bila hitčina. Plus fenomenalna kolaboracija sa Bowiejem u pesmi “Dancing in the Street” za promociju Live Aida — i Mick je ponovo bio na vrhu.
Usledio je sasvim osrednji album sa Stonesima Dirty Work (1986), ali se grupa nije okupila da ga promoviše. Prepucavanje po novinama se nastavilo, a Jagger je odlučio da se fokusira na solo karijeru. Primitive Cool (1987) je dobio bolje kritike od prehodnika no, uprkos tome, komercijalno je propao.
Srećom, stvari između Jaggera i Richardsa su se izgladile, usledio je odličan album Steel Wheels (1989) i The Rolling Stones su se trijumfalnom turnejom vratili na poziciju koja im svakako pripada – kao najveća svetska rock & roll atrakcija. Posle naporne turneje momci su mogli da se opuste i nastave sa sopstvenim projektima.
Jagger je snimio svoj najbolji solo album Wandering Spirit (1993). Sniman je u Americi u koprodukciji sa Rickom Rubinom koji je, verovatno, zaslužan za modernu i pojednostavljenu produkciju koja odlično funkcioniše. Kroz 14 pesama Jagger nas suvereno voza kroz različite muzičke žanrove, a izostali su, što je neuobičajeno, poznati gosti. No, to ništa ne smeta, kao ni činjenica da ima mnogo više klavijatura nego gitara.
Najbolji deo je ostavljen za pred kraj albuma – “Angel in My Heart” je jedna od najboljih pesama koje je Jagger ikada napisao.
Play upon your heart strings to me
I will sing a strange melody
Dance with me a magic ballet
Stay with me ’til night turns to day
Let me in your dreamsAngel in my heart
Angel in my heartBy a pool of darkening dreams
Love is slowly twisting downstream
Underneath the tortuous trees
Out into the sad, silent seas
Lock me in your armsAngel in my heart
Angel in my heartHow can I feel, how can I feel love when you’re gone?
How much sin, how much can true forgiving cost?
I’m in your skin, I want to win back what I’ve lostHow can I feel, how can I feel love when you’re gone?
I’m in your skin, I want to win back what I’ve lostI can feel the salt on my skin
I can hear the birds on the wing
I can smell the wood on the fire
I can see the smoke of desire
Let me in your dreamsAngel in my heart
Ne treba biti naročito mudar pa zaključiti kako stilski podseća na “Lady Jane“, o kojoj sam nedavno pisao. Dobro je da se čuje i Jaggerova emotivna strana oslobođena od mačizma kojem je inače sklon.
Od snimanja ove pesme prošlo je četvrt veka. Jagger više nije živahni pedesetogodišnjak, a početak ovogodišnje turneje Stonesa je odložen zbog hirurške intervencije na srcu. Već posle nekoliko dana, mogli smo da ga vidimo kako razigrano skakuće.
Nemirni duh se nikada neće umiriti.