Blagoslovi

Nije bitno kako tražite put u trenucima kada mislite da su vam sve lađe potonule. Važno je da ga pronađete.

Iako smo ovdašnji Комшија i ja veliki obožavaoci grupe Strawbs, prosto mi je neverovatno da je na ovom blogu objavljen samo jedan tekst o njima. Ne postoji ni jedan valjan razlog da ih izbegavamo, tim pre što je u pitanju jedna od najoriginalnijih britanskih grupa svih vremena. Strawbsi imaju samo jednu manu: tokom dugogodišnje karijere, čiji početak seže u 1964. godinu, nikada nisu bili u medijskoj žiži, iako to svakako zaslužuju svojim kvalitetnim opusom.

Prethodnu priču o njima sam, zgodno za današnju, završio odlaskom Ricka Wakemana iz grupe.

Ma šta danas mislili o ovom Wakemanovom potezu, on je bio duboko racionalan. U Strawbsima je bio osuđen na manje svirke, uglavnom po klubovima, a status studijskog muzičara nije donosio previše novca (za sviranje mellotrona u pesmi “Space Oditty” dobio je honorar od desetak funti!). Prelaskom u Yes otvorila su se vrata stadiona, a njegov doprinos najkretivnijem periodu ove grupe je nemerljiv.

Dave Cousins, spiritus movens Strawbsa je, normalno, bio besan: posle izuzetno uspešnog albuma From the Witchwood (1971), grupa je bila na samom pragu velikog uspeha. Razočaran i dezorijentisan u takvim okolnostima, tražio je način kako da grupa nastavi dalje. Producent Tony Visconti mu je predložio da konsultuju Ji Đing, tradicionalnu kinesku “Knjigu proricanja”, Cousins je bacio kockice i… Niko ne zna tačno šta je dobio kao odgovor kroz heksagrame, no brzo je napisao tekst za pesmu “Benedictus“.

The wanderer has far to go
Humble must he constant be
Where the paths of wisdom lead
Distant is the shadow of the setting sun

Bless the daytime
Bless the night
Bless the sun which gives us light
Bless the thunder
Bless the rain
Bless all those who cause us pain

Yellow stars may lead the way
All diversions lead astray
While his resolution holds
Fortune and good will will surely follow him

Bless the free man
Bless the slave
Bless the hero in his grave
Bless the soldier
Bless the saint
Bless all those whose hearts grow faint

U suštini, ovo je pesma o pomirenju, mantra o blagoslovu. Narator je čovek u potrazi za mudrošću i smirenjem, spreman da ponizno trpi loše trenutke sve dok se okolnosti ne budu promenile.

Grave New World (1972)Strawbs su ovu pesmu snimili sa Viskontijem za singl. Zanimljiva je i stoga što je solo deonica odsvirana na dulcimeru propuštenom kroz fuzz box. Pesma je naišla na odobravanje publike, otvoriće njihov novi, fenomenalni album Grave New World (1972) i postati jedna od najpoznatijih u njihovom celokupnom opusu.

Vinil Grave New World mi je jedan od najdražih u kolekciji. Vremenom, dosta se izlizao, pa sam nabavio remasterizovanu verziju albuma na CD-u. E, to treba da čujete na čestitoj opremi: otpadaju uši od siline zvuka. I teško se vadi iz plejera. Open-mouthed smileNote

2 komentara na temu “Blagoslovi”

  1. Прилично је очигледно да нисам ја написао ово, него Зоћа :). А за потезање Ји Ђинга нисам уопште ни знао… ма, кад је песма изашла нисам ни знао шта је то. Проћи ће до тога још неколико година, тј већ је прошло онолико пута, и отприлике могу и да схватим како је дошло до овог текста.

    1. Pa eto, nije prošlo ni trinajz bajrama, a ja primetio ovaj komentar. I ispravio autora. A uzrok, eeee… Psihopatologija savremenog života, pa to ti je 😉

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image