Oklahomac iz Muskogeeja

Postoje ljudi koji nikada nisu hteli da menjaju svoje životne stavove da bi se uklopili u okruženje.

Kovanica outlaw country odnosi se na muzičare koji su se još od šezdesetih godina borili proziv kičerajskog zvuka koji je dolazio iz Nashvillea. Iako je bilo gadno, naporno i neizvesno, uspeli su u svom naumu. Danas Willieja Nelsona, Krisa Kristoffersona, Johnnyja Casha i Wylona Jeninnigsa uvažava i rock publika kao ključne ljude koji su reformisali country, a tu negde, u njihovom društvu po značaju, se nalazi i Merle Haggard, mada se o njemu u medijima najmanje govori.

Doduše, njegova životna priča se bitno razlikuje od priča pomenutih.

Haggard je, za razliku od pomenutih, bio pravi odmetnik u svakom smislu. Njegovi biografi se slažu da je bio problematičan kao osoba: jednom od svojih uzora Bucku Owensu je preoteo ženu, robijao je u San Quentinu zbog pljačke… No, iza maske “zločestog momka” koji izaziva nevolje krila se jako osetljiva osoba koja kroz svoje pesme govori uglavnom o siromaštvu, opijanju, borbi sa zakonom i neprestanom lutanju u potrazi za smislom i boljim životom.

U političkom smislu, Haggard je bio okoreli desničar, što me je prilično iznenadilo. Podržavao je rat u Vijetnamu do te mere da ga je tadašnji predsednik Richard Nixon zvao da mu peva na uvce u Beloj kući (Čiča Willie je, recimo, jedini čovek u istoriji koji je bezbrižno pušio travu na njenom balkonu družeći se sa nekim drugim predsednikom).

Iz takve perspektive je i nastala pesma “Okie from Muskogee” koju nam danas zajedno pevaju Merle i Willie.

We don’t smoke marijuana in Muskogee
We don’t take our trips on LSD
We don’t burn our draft cards down on Main Street
We like livin’ right, and bein’ free

We don’t make a party out of lovin’
We like holdin’ hands and pitchin’ woo
We don’t let our hair grow long and shaggy
Like the hippies out in San Francisco do

I’m proud to be an Okie from Muskogee,
A place where even squares can have a ball
We still wave Old Glory down at the courthouse,
And white lightnin’s still the biggest thrill of all

Leather boots are still in style for manly footwear
Beads and Roman sandals won’t be seen
Football’s still the roughest thing on campus
And the kids here still respect the college dean

And I’m proud to be an Okie from Muskogee
A place where even squares can have a ball.
We still wave Old Glory down at the courthouse
And white lightnin’s still the biggest thrill of all

And white lightnin’s still the biggest thrill of all
In Muskogee, Oklahoma, USA.

Okie from Muskogee (1969)Pesma je, kao što se može zaključiti, cinična i Haggard se u njoj, na neki način razračunava sa hipicima, njihovim životnim stilom i idejama koje zastupaju. Kroz usta naratora on se zalaže za njihovo ignorisanje i zadržavanje tradicionalnih životnih vrednosti, što se savršeno uklapa u mentalitet ljudi u nekoj američkoj nedođiji (Muskogee je gradić u Oklahomi). No, kako pesma odmiče, on se, čini mi se, poistovećuje sa naratorom – verujem da je u pitanju bila njegova nesposobnost da u tom trenutku prihvati brze i radikalne promene koje su se dešavale u američkom društvu.

Haggard nas je napustio 2016. godine. Ma koliko da je bio konzervativan i kontradiktoran, istovremeno je bio i mudar i dobar, sudeći po stihovima u kojima su se mešale različite emocije. I što je važnije, mnoge njegove pesme su se spustile “u narod”, postajući u neku ruku tradicionali koje svi vole da pevaju.

Valja ga i dalje slušati.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image