Ој, кафано: сплав 5, или шта је било после

што њој баш није ишло под мараму, но би питала “а шта је било после”

У првом делу епа о сплавовима сам нешто дробио о свемирској константи, “кад се помноже амбијент и клопа добија се број који не може бити већи од неке тамо константе, коју још нисмо утврдили” и пренео критику незадовољног госта да “нећете нас убедити да карађорђева од у вр главе 200г има свих 350г како пише у јеловнику”. Што се нас, тада присутних за столом, тиче, то је било то, оладили смо уста и наредне године нисмо крочили на тај сплав.

Неко други је био критичнији.

Ово је снимљено отприлике годину касније. Чега годину? Па, дана… мада су покушавали да нам потуре разне друге, тамо неке године спорта, године туризма, године овога и онога, ал’ опиремо се напретку, бандоглави какви јесмо. Може и годину месеци, ал’ даље не попуштам.

По причи коју сам чуо, случајно су се појавиле рупе на ваздушним коморама на којима сплав плута, неких четрдесетак комада скоро истовремено. Гости су имали једва пет минута да изађу на обалу, цех свима опроштен, фискалне нико није тражио. Тако да ту годину касније нисмо ни могли да променимо мишљење, јер више нема где.

Ију, а да нисам онда у реченицу убацио прејаку реч?

Нисам се дао помести, пореметити, померити тим питањем… јер не верујем да критичка реч уопште има неку моћ. То што сам критички писао о карађорђевој шницли је можда дошло и после овог потонућа, и когод да је био незадовољан оброком сигурно није до тог незадовољства дошао читајући о томе на Суштини, него гледајући у свој тањир. Проглашавам се ненадлежним, како би рекли правници.

А фотка ко фотка, никаква. Један део крова се још и држи некакве хоризонтале, али му противречи све остало, ништа ту не стоји како треба, све је некако испод нивоа, чак се и оџак бави вертикалном дисфункцијом. Не ваља, ал’ ето… Остало ми ваљда то од бабе, кад смо тамо касних шездесетих гледали све оне филмове новог таласа и потоњих таласића, кад је био у моди отворен крај. Остављало се гледаоцу да размисли како би се то могло завршити, што њој баш није ишло под мараму, но би питала “а шта је било после”.

Није држало воду, ето шта је било после.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image