Једна од пре: никад није била лепа

Ко је рекао да ће нас пластика надживети? Неће пластика, него отпаци од ње.

Куће, или ајде да се ограничим на фасаде, могу да се пролепшају или поружне годинама, како се којој заломи. Некима се деси обратно, поружне у појединостима али стекну шмек па у збиру испадну лепше.

Ово ружно паче још чека да постане лабуд.

Ево са’ће мајстори да се врате, видиш да су оставили алат…

Овако стиснуту између комшија слабо смо је и примећивали, башка што се налази на делу улице где почиње гужва, башка што је ту коловоз утонуо око шахтова па се у једном смеру вози средином, иначе одоше бубрези ил’ гибњеви, шта прво наиђе.

Преко пута је дечије игралиште, а ту смо ове године често навраћали, често са фоткалицом о рамену. Знам ја мене, морам кад тад да зазјавам около и да видим што сам сто пута видео а нисам приметио. Тако је налетела и ова фасада, делимична представница једног чувеног архитектонског правца. Делимична, велим, јер има ограду на терасама на другом спрату и међуспрату, што је у том правцу неупутно.

Сад тек видим да је ограда на малој тераси у ствари две недовршене ограде (увећајте, вреди завирити) – једна са ливеним бетонским стубићима али без горње греде, само вири арматура, а испред ње друга, од гвожђа, лоше офарбаног и делимично зарђалог. И једна и друга имају само предњу страну, бочне нема. Можда је и било некад нечег ту, јер је угао зида изгледа одваљен као и на доњем међуспрату. У ствари, малтер је нешто чудно оштећен на обе доње терасе, на местима где је ограда требало да се везује за зид. Можда та места нису ни малтерисана, то ће доћи ограда? А и та мала тераса је нешто укриво, што тек сад видим. Јесте, угао је само пар степени, то мора да је заради слива (а што онда остале терасе нису?).

Ако су сва стакла (осим пар малих на гаражи) читава, тзв. опшив на крову је изрешетан. Више ми није јасно како се то некад радило а да кровови нису одлетали. Можда је трик био у томе да ивице крова штрче тек нешто мало преко зида, што ће рећи да је кров тада штитио зидове само одозго. Откако правимо кровове са бар пола метра стреје, то се мора затворити одоздо да га не би прва кошава однела. Ко је измислио да се то зове опшивање, игла му се позлатила.

Позлатило се оном ко је измислио да се то прави од пластике. Судећи по боји, то је први талас рецикловане пластике, дакле ко зна каквог састава али зато од скоро бесплатних сировина. Ко је рекао да ће нас пластика надживети? Неће пластика, него отпаци од ње. Није то без везе што се у Калифорнији као антиквитет продају комади пластике старији од 25 година. Ако су још читави, што је реткост.

Сама кућа је чудна. Тако узане (не делује ми шира од 6м) се обично праве у низу, дакле без тих смешних покушаја да се остави обавезних 0,6м где је ближе међи, и некакав пролаз с друге стране. Кућа десно је исто била напуштена, ал’ је њу сад неко купио и дотерује је полако, види се већ и по огради.

Стварни разлог зашто ми је ова фасада запала за око је литераран. Ово је физичко остварење здања из чувене четврте епизоде.

Требало је да је снимим ноћу.